Apneja u snu, ozbiljno stanje u kojem disajni putevi kolabiraju tokom spavanja, postaje sve češći uzrok kardiovaskularnih oboljenja poput srčanog udara i moždanog udara. Dok su tretmani poput zdravije ishrane i vežbanja očigledna rešenja za faktore rizika kao što su gojaznost i pasivan način života, rešenja za apneju u snu su daleko složenija i kontroverznija.
Tradicionalni tretmani, poput uređaja za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (Cpap), koji pumpaju vazduh kroz masku, ili mandibularnih pomagala koja drže vilicu u položaju koji omogućava slobodan protok vazduha, suočavaju se sa ograničenjima. Mnogi pacijenti ne mogu da se prilagode ovim uređajima zbog nelagodnosti, bola ili visokih troškova. U tom kontekstu, sve više pažnje privlači metoda zalepljivanja usta, koja obećava jednostavno i jeftino rešenje za poboljšanje disanja na nos tokom spavanja.
Metoda podrazumeva upotrebu medicinske trake koja se vertikalno postavlja preko usta, forsirajući disanje kroz nos. Zagovornici tvrde da ovo smanjuje verovatnoću kolapsa disajnih puteva, čime se poboljšava kvalitet sna i smanjuju simptomi apneje u snu poput hrkanja i pospanosti tokom dana. Međutim, naučni dokazi o efikasnosti ove metode su ograničeni, a stručnjaci upozoravaju na potencijalne rizike.
Nekoliko studija je pokazalo da zalepljivanje usta kod osoba sa blagom apnejom u snu može povećati protok vazduha i smanjiti hrkanje. Međutim, efekti su vrlo individualni. Kod nekih pacijenata tehnika izaziva „pufanje usta“ – izdisanje kroz nezalepljenu stranu usta, što može smanjiti unos kiseonika i povećati nivo ugljen-dioksida u krvi. Ovo može dovesti do stanja stresa u organizmu i negativno uticati na zdravlje.
Osim toga, lepljenje usta može pogoršati simptome apneje kod otprilike trećine ljudi, što dodatno ograničava njegovu primenu. Kod pacijenata sa težom apnejom ili respiratornim infekcijama, metoda može biti čak i opasna, jer smanjuje unos kiseonika i povećava rizik od respiratornih komplikacija.
Pored problema s disanjem, zalepljena usta mogu izazvati iritaciju osetljive kože oko usana, što može napredovati u dermatitis ili folikulitis (upalu folikula dlake). Ako se traka nepravilno koristi, može doći i do povrede kože, ostavljajući je podložnom infekcijama. Još ozbiljniji problem je rizik od aspiracije u slučaju povraćanja, što može dovesti do smrtonosne aspiracione upale pluća.
„Apneja u snu je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva pažljivo i stručno vođeno lečenje,“ upozorava profesor Adam Tejlor, stručnjak za kliničku anatomiju sa Univerziteta Lankaster. „Iako lepljenje usta može zvučati kao jednostavno rešenje, njegova primena nosi rizike koji mogu nadmašiti potencijalne koristi.“
Iako metoda može ponuditi olakšanje nekim pacijentima, naučni dokazi o njenoj efikasnosti ostaju oskudni. Studije koje su istraživale ovu tehniku uključivale su mali broj učesnika, uglavnom sa blagim oblicima apneje u snu, dok su pacijenti sa težim oblicima ostali neistraženi.
Stručnjaci ističu da je neophodno dodatno istraživanje kako bi se procenila bezbednost i efikasnost ove metode. U međuvremenu, pacijenti se ohrabruju da potraže stručnu medicinsku pomoć i pridržavaju se dokazanih tretmana za apneju u snu, poput Cpap uređaja ili mandibularnih pomagala.
Iako lepljenje usta može zvučati kao privlačno rešenje za apneju u snu, stručnjaci upozoravaju da se radi o metodi koja nosi ozbiljne rizike, posebno kod pacijenata sa težim oblicima stanja ili postojećim zdravstvenim problemima. Pre nego što se odluče za alternativne tretmane, pacijenti bi trebalo da se konsultuju sa lekarima i razmotre sve dostupne opcije kako bi pronašli najbezbedniji i najefikasniji pristup lečenju.
