Star više od 160 miliona godina, nedavno otkriveni fosil vodozemca postavio je novi rekord za najranijeg poznatog punoglavca. I to je doozi, proteže se skoro 16 centimetara (ili 6 inča) u dužinu.
Utisak predstavlja jedini poznati primer larve drevne žabe Notobatrachus degiustoi. Pošto su pronađene duple vrste slične veličine, pretpostavlja se da je zdepasti polivog mogao biti blizu svoje faze metamorfoze.
Zbog toga je malo verovatno da je pojedinac patio od nekog retkog stanja kao što je problematična štitna žlezda zbog čega je bila veća od svoje braće i sestara. Pošteno je pretpostaviti da su svi punoglavci ove vrste možda narasli do impresivne dužine pre sazrevanja.
Već znamo iz fosilnih zapisa da su žabe postojale barem od kasnog trijasa pre oko 217–213 miliona godina, ali šta se dešavalo sa punoglavcima to davno, bar za sada, može se nagađati.
Naučnici su sumnjali da su ključne karakteristike evolucije punoglavaca nastale tokom perioda kada su stabljični anurani – evolucioni preci modernih žaba i žaba – brzo diverzifikovali, na ivici trijaskog i jurskog perioda.
Ali ova procena je zasnovana na živim žabama i žabama, a ne na fosilnim dokazima, jer, kako ističu autori studije, „fosilni punoglavci su potpuno odsutni u trijaskom i jurskom fosilnom zapisu“.
Do sada, tj.
Pre ovog otkrića, najstariji zabeleženi punoglavci bili su od pre oko 145 miliona godina, tako da ovo novo otkriće gura dokaze o ovoj ekstremnoj vrsti metamorfoze dodatnih 15 miliona godina unazad.
„Ovo otkriće ima dvostruku važnost jer predstavlja najstarijeg poznatog punoglavca i, prema našim saznanjima, prvu larvu anura iz stabljike“, pišu autori.
„Njegova izuzetna očuvanost, uključujući meka tkiva, pokazuje karakteristike povezane sa mehanizmom za hranjenje filtera karakterističnim za postojeće punoglavce. Primetno je da su i punoglavac N. degiustoi i odrasla osoba dostigli veliku veličinu, pokazujući da se gigantizam punoglavaca javlja među anuranima stabljika.
Fosil punoglavca otkriven je sačuvan u jurskim stenama u okviru formacije La Matilde u Argentini. Analizirajući ga pomno, tim istraživača predvođen evolucionim biologom Marijanom Čuliver sa Univerziteta Majmonide u Argentini je mapirao njeno telo sa neverovatnim detaljima.
Mogli su jasno da razaberu glavu malog momka, zajedno sa velikom tamnom tačkom oka; veći deo njegovog tela; neki nervi; deo njegovog repa; pa čak i prednji ud koji pomaže da se potvrdi da je metamorfoza bila u toku pre nego što je prerano umrla.
Ovaj neviđeni snimak anatomije praistorijskih punoglavaca otkrio je da je nekoliko ključnih karakteristika modernih punoglavaca – njihov sistem za hranjenje filtera, poznat naučnicima kao hiobranhijalni aparat, neka vrsta skeletnog jezika, da ne spominjemo te nezgrapne male noge – bilo normalan deo anuransko detinjstvo najmanje 161 milion godina.
„Izuzetna očuvanost novog primerka, uključujući većinu hiobranhijalnog aparata i mekih tkiva, omogućava nam da zaključimo način života i navike hranjenja punoglavca N. degiustoi“, pišu Čuliver i njegove kolege.
„Ovaj nalaz značajno poboljšava naše znanje o poreklu i ranoj evoluciji dvofaznog životnog ciklusa anurana.“
Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.
