Evropa se suočava sa rastućim izazovima energetske tranzicije, ali nuklearna energija bi mogla igrati ključnu ulogu u stvaranju održivog i pristupačnog elektroenergetskog sistema, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Primenjena energija. Čak i kada je skuplja od obnovljivih izvora poput vetra i sunca, nuklearna energija doprinosi stabilnosti mreže, smanjuje troškove skladištenja i širenja infrastrukture, te poboljšava iskorišćenost obnovljivih kapaciteta.
Naučnici su analizirali dva scenarija buduće energetske politike u Evropi do 2050. godine. U optimističnom scenariju, nuklearna energija postaje pristupačnija zahvaljujući standardizaciji reaktora i učenju iz uspešnih projekata poput Baraka u Abu Dabiju. U konzervativnom scenariju, gde neefikasni procesi poput onih u projektu Olkiluoto 3 u Finskoj dominiraju, obnovljivi izvori poput vetra preuzimaju primat, ali uz veće ukupne troškove energije.
Studija naglašava da nuklearna energija ne samo da pruža stabilan izvor energije tokom cele godine, već i smanjuje potrebu za zauzimanjem velikih površina za vetroelektrane i solarne farme. Time doprinosi očuvanju biodiverziteta i smanjenju uticaja na životnu sredinu. Takođe, omogućava bolje iskorišćenje vetra i sunca, smanjujući gubitke energije.
Tehnološke kompanije poput Microsofta već prepoznaju potencijal nuklearne energije, investirajući u projekte koji obezbeđuju stabilnu struju bez emisija. Ovaj trend ukazuje na sve veću potrebu za pouzdanim izvorima energije u eri elektrifikacije i klimatskih promena.
Evropa sada ima priliku da uči iz uspeha i grešaka prethodnih nuklearnih projekata. Usvajanjem standardizovanih modela reaktora, fokusom na efikasnu izgradnju i uravnoteženim pristupom energetskoj politici, nuklearna energija može postati stub održive budućnosti.
