Efikasnost nacionalnih dobrovoljnih programa u kojima se od kompanija traži da se obavežu da će smanjiti svoje zagađenje i emisije gasova staklene bašte zavisi od pritiska javnosti, prema novoj studiji koju je vodio istraživač Penn State.
Istraživanje, objavljeno u časopisu Udruženja ekonomista životne sredine i resursa, pokazalo je da su kompanije koje doprinose najvećem zagađenju i emisijama više posvećene smanjenju zagađenja jer su se suočile sa većim nadzorom javnosti i rizikovale da budu označene kao „greenvashers“ – entiteti koji prave lažne tvrdnje o njihovom uticaju na životnu sredinu .
Nasuprot tome, istraživači su otkrili da su kompanije koje već doprinose manjim količinama zagađenja i emisija iskusile znatno manje nadzora javnosti, omogućavajući njihovoj reputaciji da ima koristi od učešća u programu čak i ako nisu aktivno snižavale svoje stope zagađenja.
Ruohao Zhang, pomoćnik profesora poljoprivredne ekonomije u Penn State i prvi autor rada, rekao je da bi rezultati mogli pomoći u informisanju efikasnijih programa u budućnosti.
„To sugeriše da se pritisak javnosti—kao što je javno uvid u ekološke performanse preduzeća od strane medija, nevladinih organizacija i drugih zainteresovanih strana—može efikasno iskoristiti da dopuni tradicionalnu regulativu i može biti dovoljan da spreči kompanije da besplatno učestvuju u dobrovoljnim programima za smanjenje zagađenja“, rekao je on.
Kako klimatske promene nastavljaju da dovode do rekordnih temperatura širom sveta, pritisak je veći nego ikada da kompanije smanje svoje zagađenje i emisije ugljenika, rekli su istraživači. Ali obavezni propisi mogu biti skupi za sprovođenje, čineći programe kojima se kompanije dobrovoljno pridružuju atraktivnom alternativom.
Na primer, američka Agencija za zaštitu životne sredine je 1991. godine pokrenula program 33/50, u okviru kojeg su se kompanije obavezale da smanje svoje emisije 17 štetnih hemikalija za 33% do 1992. i 50% do 1995. Nedavno je EPA uspostavila Green Pover Partnership 2001. godine da podstakne organizacije da dobrovoljno koriste zelenu energiju, što pomaže u unapređenju tržišta zelene energije i smanjenju zagađenja vazduha.
Međutim, Zhang je rekao da se o efikasnosti ovih programa u smanjenju zagađenja dugo raspravljalo, a rezultati prethodnih studija na ovu temu su bili pomešani.
„Dok je većina dobrovoljnih programa za smanjenje zagađenja povezana sa veoma ograničenom ili nikakvom direktnom finansijskom koristi, njima takođe nedostaju sankcije koje bi podstakle smanjenje zagađenja koje prelazi propisani nivo“, rekao je Zhang. „Želeli smo da ispitamo šta motiviše firme da učestvuju u dobrovoljnom smanjenju zagađenja i mehanizam kroz koji ovi programi utiču na ekološki učinak preduzeća.
Da bi istražili razloge koji stoje iza nedoslednih nalaza o efikasnosti dobrovoljnih programa u prethodnoj literaturi, istraživači su ispitali potencijalne razlike u odlukama o učešću i ekološkom učinku između većih i manjih zagađivača analizom podataka iz programa 33/50. Potpuni skup podataka obuhvatao je 39.201 godišnje posmatranje za 8.670 postrojenja u 11 industrija, uključujući glavne izvore zagađenja iz hemijskog, metalnog i transportnog sektora.
Otkrili su da generalno, podaci ne pokazuju velike razlike u prosečnim nivoima zagađenja između učesnika i neučesnika programa. U okviru programa, samo su glavni zagađivači pokazali smanjenje emisija u poređenju sa neučesnicima. Istraživači su sugerisali da je to zato što su te kompanije počele sa višim nivoima zagađenja i suočile se sa većim pritiskom javnosti da smanje.
Isto tako, manji zagađivači u programu nisu smanjili nivo zagađenja, au nekim slučajevima čak i povećali svoje zagađenje. To je zbog odsustva pritiska javnosti u svetlu ovih kompanija počev od relativno nižeg nivoa zagađenja, što im je omogućilo da lete ispod radara javnosti, napominju autori.
Zhang je rekao da nalazi naglašavaju kako efikasnost dobrovoljnih programa za smanjenje zagađenja u smanjenju emisija zavisi od percepcije javnosti o firmama koje učestvuju.
„Veća kontrola javnosti dovodi do manjeg broja učesnika programa koji se oslanjaju na reputaciju programa, čime se povećava njegova efikasnost u smanjenju emisija“, rekao je on.
Istraživači su rekli da bi u budućnosti dodatne studije mogle konkretnije ispitati strateška kretanja pojedinačnih biljaka i istražiti druge faktore koji utiču na učešće biljaka i odluke o emisijama u vezi sa dobrovoljnim programima.
