Nova studija Univerziteta Curtin dovela je u pitanje percepciju da teška upotreba društvenih medija ima značajan uticaj na mentalno zdravlje, otkrivajući malu ili nikakvu vezu između njih.
Studija pod nazivom „Istraživanje veza između objektivne upotrebe društvenih medija, kontrole pažnje i psihološkog stresa“ objavljena je u časopisu Social Science & Medicine.
U stvari, ne samo da istraživanje pokazuje da količina vremena provedenog na društvenim medijima ima zanemarljiv uticaj na pokazatelje mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i stres, već sugeriše da ni rezultat nije uvek negativan.
Voditelj studije i dr. Kandidat Kloi Džons rekla je da je važno naglasiti da nalazi ne sugerišu da je upotreba društvenih medija bezopasna ili da nema uticaja na mentalno zdravlje. Međutim, odnos između njih dvoje verovatno ima mnogo složenih slojeva.
„Na primer, veza sa onlajn zajednicom koja vas podržava mogla bi da bude spas za ljude koji žive u izolaciji, ali sati skrolovanja influensera na Instagramu mogu biti zaista beskorisni ako imate brige o imidžu tela“, rekla je gospođa Džons.
Dok se većina prethodnih studija o korišćenju društvenih medija oslanjala na procene učesnika koje su sami prijavili, istraživači iz Curtin School of Population Health prikupili su podatke o mobilnim telefonima od više od 400 ljudi u rasponu od 17 do 53 godine, kako bi precizno izmerili koliko vremena imaju. proveo na društvenim mrežama u protekloj nedelji.
Tim je zatim uporedio podatke o upotrebi sa nivoima depresije, anksioznosti, stresa i kontrole pažnje učesnika.
Otkrili su da je upotreba društvenih medija bila veoma slabo povezana sa anksioznošću i nije povezana sa depresijom ili stresom.
Takođe je utvrđeno da ima slabu pozitivnu povezanost sa kontrolom pažnje, što sugeriše da je povećana upotreba društvenih medija povezana sa nešto boljim učinkom u održavanju pažnje.
„Ako želimo da donosimo odluke na osnovu dobrog informisanja u ovom prostoru, ono mora da se zasniva na kvalitetnim podacima, a naše istraživanje pokazuje da kada objektivno merite vreme provedeno na društvenim mrežama, efekti su mali ili nepostojeći“, gđa. rekao je Džons.
Stručni autor, vanredni profesor Patrik Klark, rekao je da bi studija mogla biti polazna tačka za buduća istraživanja koja istražuju kako korisnici komuniciraju sa društvenim medijima i koje lične karakteristike mogu uticati na efekte korišćenja društvenih medija na mentalno zdravlje, na bolje i na gore.
„Na primer, dok su sve asocijacije u najboljem slučaju bile slabe, studija je otkrila da različite platforme beleže različite efekte: korišćenje TikTok-a videlo je malu pozitivnu povezanost sa kontrolom pažnje, dok je korišćenje Facebooka videlo malu povezanost sa uznemirenošću među korisnicima“, vanredni profesor Klark rekao je.
„Uzmali smo u obzir starost korisnika – mislili smo da su korisnici TikTok-a samo mlađi i zato imaju bolju kontrolu pažnje – ali čak i kada se uzme u obzir starost, ta povezanost je i dalje postojala.
„Ova studija je uzela u obzir samo količinu vremena koje su učesnici proveli na društvenim medijima, tako da bi ovo istraživanje moglo označiti koliko dugo provodimo na društvenim medijima moglo bi biti manje važno za mentalno zdravlje, za razliku od toga kako ga koristimo i bavimo se njima.“
