Korišćenje ventilatora i vlaženje kože smanjuje rizik od smrtonosnog naprezanja srca po toplom i vlažnom vremenu

Korišćenje ventilatora i vlaženje kože smanjuje rizik od smrtonosnog naprezanja srca po toplom i vlažnom vremenu

Novo zajedničko istraživanje sa Univerziteta u Sidneju i Instituta za srce u Montrealu pokazalo je da upotreba ventilatora po vrućem i vlažnom vremenu smanjuje naprezanje srca kod starijih ljudi, što je u suprotnosti sa preporukama Centara za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD.

Studija, objavljena u časopisu New England Journal of Medicine , razmatrala je efikasnost različitih jeftinih strategija hlađenja – kao što su električni ventilatori sa i bez prskanja vode na kožu – za starije odrasle osobe, za koje se zna da imaju povišeno zdravlje. rizik tokom vrućeg letnjeg vremena.

Profesor Oli Džej, direktor Centra za istraživanje toplote i zdravlja i Laboratorije za termalnu ergonomiju na Medicinskom i zdravstvenom fakultetu rekao je: „Opasnosti po zdravlje od ekstremne vrućine postaju sve češće zbog klimatskih promena.

„Stariji odrasli, posebno oni sa srčanim oboljenjima, izloženi su većem riziku zbog opterećenja koje visoke temperature izazivaju na srcu. Razumevanje uticaja različitih strategija hlađenja na srce je važno kako bi se ranjivim osobama pomoglo da ostanu dobro tokom vrućeg letnjeg vremena.“

Studija je izložila starije učesnike sa i bez srčanih oboljenja dva okruženja — jedno toplo i vlažno (38°C i 60% vlažnosti) i drugo veoma toplo i suvo (45°C i 15% vlažnosti); uslovi izabrani da predstavljaju dva najčešća ekstrema toplotnog talasa na globalnom nivou.

Tim je otkrio da u vrućim i vlažnim uslovima upotreba ventilatora sa i bez vlaženja kože smanjuje srčano opterećenje izazvano toplotom kod starijih ljudi.

Međutim, u veoma toplim i suvim uslovima, upotreba ventilatora je imala negativan efekat tako što je utrostručio povećanje srčanog naprezanja, što bi moglo biti fatalno za nekoga sa srčanim oboljenjima. To je zato što, iako ventilatori pomažu da ispari znoj, u veoma toplim i suvim uslovima efekat je mali i suprotstavljen je konvekcijom koja unosi više toplote u telo. Umesto toga, u ovim uslovima, vlaženje kože koje se koristilo samostalno je bilo efikasno u smanjenju rada srca.

Koautor studije, dr Daniel Gagnon sa Instituta za srce u Montrealu, rekao je: „Iako je klimatizacija efikasan način da ostanete hladni, ona nije dostupna svima, posebno onima koji su najosjetljiviji na vrućinu kao što su starije osobe i osobe sa bolesti srca – tako da je pozitivna vest da su jeftine alternative efikasne.

„Važno je da je studija pokazala da vremenski uslovi utiču na vrstu strategije hlađenja koju treba koristiti – vitalnu informaciju koja će pomoći starijim ljudima da ostanu bezbedni u toplotnim talasima.

Dr Georgia Chaseling, koja je vodila prikupljanje podataka u Montrealu tokom svog vremena kao postdoktorski istraživač, a sada vodi prioritetnu temu istraživanja „Starenje i hronične bolesti“ u Centru za istraživanje toplote i zdravlja na Univerzitetu u Sidneju, dodaje, „Intervencije koje smo testirali izgledaju jednostavne, ali su nužno takve jer smo hteli da shvatimo koja rešenja ljudi koji žive u okruženjima sa niskim resursima bez pristupa klimatizaciji treba, a koja ne treba da koriste.“