Rizik od dobijanja demencije može porasti kako starite ako ne spavate dovoljno sporog sna. Starije od 60 godina imaju 27 posto veće šanse da razviju demenciju ako izgube samo 1 posto ovog dubokog sna svake godine, pokazalo je istraživanje iz 2023.
Sporotalasno spavanje je treća faza ljudskog ciklusa spavanja od 90 minuta, koji traje oko 20-40 minuta. To je najmirnija faza, gde se moždani talasi i otkucaji srca usporavaju, a krvni pritisak pada.
Dubok san jača naše mišiće, kosti i imuni sistem i priprema naš mozak da apsorbuje više informacija. Nedavno je istraživanje otkrilo da su osobe sa promenama u mozgu koje su povezane sa Alchajmerovom bolešću imale bolje rezultate na testovima pamćenja kada su spavali više sporog talasa.
„Sporotalasni san, ili dubok san, podržava starenje mozga na mnogo načina, a znamo da san povećava uklanjanje metaboličkog otpada iz mozga, uključujući olakšavanje uklanjanja proteina koji se agregiraju u Alchajmerovoj bolesti“, rekao je neuronaučnik Metju Pase. sa Univerziteta Monaš u Australiji.
„Međutim, do danas nismo bili sigurni u ulogu sporotalasnog sna u razvoju demencije. Naši nalazi sugerišu da gubitak sna sporotalasima može biti faktor rizika od demencije koji se može modifikovati.“
Pase i kolege iz Australije, Kanade i SAD ispitali su 346 učesnika Framingham Heart Studi koji su završili dve studije spavanja preko noći između 1995. i 1998. i između 2001. i 2003. godine, sa prosečnim pet godina između perioda testiranja.
Ova kohorta u zajednici, koja nije imala evidenciju o demenciji u vreme studije 2001-2003, a imala je više od 60 godina 2020. godine, dala je istraživačima priliku da sagledaju vezu između dva faktora tokom vremena upoređujući skupove podataka iz dve dubinske polisomnografske studije spavanja, a zatim praćenje demencije među učesnicima do 2018.
„Koristili smo ih da bismo ispitali kako se spori san promenio sa starenjem i da li su promene u procentu sporotalasnog sna povezane sa rizikom od demencije u kasnijem životu do 17 godina kasnije“, rekao je Pase.
Tokom 17 godina praćenja, među učesnicima su zabeležena 52 slučaja demencije. Nivoi sporotalasnog spavanja učesnika zabeleženi u studijama spavanja su takođe ispitani na vezu sa slučajevima demencije.
Sve u svemu, utvrđeno je da se njihova stopa sporotalasnog sna smanjuje od 60. godine nadalje, pri čemu je ovaj gubitak dostigao vrhunac između 75. i 80. godine, a zatim se izjednačavao nakon toga.
Upoređujući prvu i drugu studiju spavanja učesnika, istraživači su otkrili vezu između svakog procentnog poena smanjenja sporotalasnog sna godišnje i 27 odsto povećanog rizika od razvoja demencije.
Taj rizik se povećao na 32 procenta kada su se usredsredili na Alchajmerovu bolest, najčešći oblik demencije.
Framinghamska studija srca meri više tačaka zdravstvenih podataka tokom vremena, uključujući gubitak zapremine hipokampusa (rani znak Alchajmerove bolesti) i uobičajene faktore koji doprinose kardiovaskularnim bolestima.
Nizak nivo sporotalasnog sna je povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, uzimanjem lekova koji mogu da utiču na san i posedovanjem APOE ε4 gena, koji je povezan sa Alchajmerovom bolešću.
„Otkrili smo da je genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest, ali ne i zapremina mozga, povezan sa ubrzanim opadanjem sporotalasnog sna“, rekao je Pase.
Iako su ovo jasne asocijacije, autori primećuju da ova vrsta studije ne dokazuje da spori gubitak sna izaziva demenciju, a moguće je da procesi u mozgu povezani sa demencijom uzrokuju gubitak sna. Da bi se ovi faktori u potpunosti razumeli, potrebno je više istraživanja.
Svakako možemo dati prednost dovoljnom spavanju u međuvremenu – to je važno za više od jačanja našeg pamćenja. Postoje čak i koraci koje možete preduzeti da povećate svoje šanse da dobijete više od ovog ključnog sporotalasnog sna.
Studija je objavljena u JAMA Neurologija.
