Tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Torontu otkrio je nove ciljeve koji bi mogli biti ključ za efikasno lečenje glioblastoma, smrtonosnog tipa raka mozga. Ove mete su identifikovane kroz ekran za genetske ranjivosti u matičnim ćelijama raka dobijenim od pacijenata koje predstavljaju varijabilnost pronađenu u tumorima.
Glioblastom je najčešći tip raka mozga kod odraslih. Takođe je i najizazovnije za lečenje zbog otpornosti matičnih ćelija raka glioblastoma, iz kojih rastu tumori, na terapiju. Matične ćelije raka koje prežive nakon lečenja tumora nastavljaju da formiraju nove tumore koji ne reaguju na dalje lečenje.
„Tumori glioblastoma su do sada izbegavali lečenje jer je njihov sastav veoma varijabilan i unutar i između tumora“, rekao je Graham MacLeod, koautor studije i viši naučni saradnik Donnelli centra za ćelijska i biomolekularna istraživanja U of T. „Tumori se prilično razlikuju od osobe do osobe, pa čak i unutar jednog tumora postoji više tipova ćelija koje sadrže razlike na genetskom nivou.“
Ključni nalaz istraživanja je da se varijabilnost među matičnim ćelijama raka glioblastoma može posmatrati preko gradijenta između dva podtipa ćelija. Na jednom kraju je razvojni podtip, koji podseća na ćelije u kojima je normalan neurorazvoj krenuo naopako, a na drugom kraju je podtip odgovora na povredu, što je inflamatorno stanje. Cilj studije je bio da se identifikuju potencijalne metode lečenja za ciljanje svakog podtipa, čime se tumori suoče na holističkiji način.
Ova studija prati ranija istraživanja objavljena u Cell Reports koja su identifikovala ranjivosti matičnih ćelija raka glioblastoma koje utiču na njihovu osetljivost na hemoterapiju. Sledeći korak u okviru ove linije istraživanja bio je da se prouči kako se ranjivosti matičnih ćelija raka glioblastoma razlikuju u velikom i raznolikom skupu ćelijskih linija izvedenih od pacijenata kako bi se identifikovala najčešća od ovih ranjivosti u svakom od podtipova.
Tim je izvršio CRISPR/Cas9 skrining u linijama matičnih ćelija glioblastoma od 30 pacijenata, čineći ovo najvećom studijom skrininga te vrste. Ćelijske linije izvedene od pacijenata generisala je laboratorija Petera Dirksa, profesora hirurgije i molekularne genetike i šefa Odeljenja za neurohirurgiju u SickKidsu. U uzorcima matičnih ćelija raka, tim je pronašao gene odgovorne za proliferaciju dva podtipa ćelija koji bi mogli biti ciljani da spreče rast tumora. Kombinovanje lekova za istovremeno ciljanje na oba podtipa ćelija potencijalno bi moglo dovesti do efikasnijeg lečenja glioblastoma.
„Mnoga istraživanja o glioblastomu su sprovedena sa ograničenim brojem besmrtnih ćelijskih linija uzgajanih u serumu“, rekla je Fatemeh Molaei, koautor studije i postdiplomac u Donnelli centru i Farmaceutskom fakultetu Leslie Dan.
„Ove ćelije nisu najbolji model jer ne liče na prave ćelije glioblastoma onoliko koliko bismo želeli. Nalazi naše studije preciznije predstavljaju ono što vidimo u tumoru pacijenta jer naše ćelijske linije potiču direktno iz velike grupa pacijenata Kroz naše preglede ove grupe ćelija uspeli smo da identifikujemo OLIG2 i MEK gene kao mete leka za razvojni podtip ćelije i razvojne ćelije. FAK i B1-Integrin geni kao mete za podtip odgovora na povrede.“
„Utvrđeno je da postoje različiti podtipovi matičnih ćelija glioblastoma, ali se njihove razlike ne razmatraju u klinici“, rekao je Stefan Angers, glavni istraživač studije i direktor Doneli centra.
„U budućnosti, naši rezultati će pomoći u dizajniranju novih tretmana koji su prilagođeni pacijentima ciljanjem na preovlađujući podtip ćelija, ili na oba podtipa istovremeno“, rekao je Angers, koji je takođe profesor na Farmaceutskom fakultetu.
„Sposobnost glioblastoma da se prilagodi terapijskom tretmanu je njegova najveća snaga i naš najveći izazov. Naša studija povećava naše razumevanje ove vrste raka i predlaže drugačiji pristup njegovom lečenju koji će, nadamo se, poboljšati prognozu pacijenata.“
