Ako želimo da koristimo vodonik kao gorivo za automobile ili avione, ili za hemijsko skladištenje viška obnovljive energije, bilo bi najefikasnije da je u tečnom stanju. Međutim, ovo bi zahtevalo hlađenje na minus 253°C ili 20°K, što je veoma energetski zahtevno kada se koristi konvencionalna tehnologija hlađenja.
Tim naučnika predvođen Grejemom Blejkom, docentom za neorgansku hemiju na Univerzitetu u Groningenu (Holandija), istražuje energetski efikasniji metod hlađenja koji se zove magnetno-kalorično hlađenje. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications.
Ova metoda uključuje korišćenje materijala koji će se zagrejati kada su izloženi magnetnom polju. Toplota se zatim prenosi na „hladnjak“, koji ostavlja materijal – i njegovu okolinu – hladnijim kada se magnetno polje ukloni. Metoda ne samo da troši manje energije, već i eliminiše potrebu za rashladnim gasovima, koji imaju snažan efekat staklene bašte.
Blejk je koristio magnetno-kalorično hlađenje da bi dostigao 20°K, dovoljno hladno da raspusti vodonik. Ovo je rađeno i ranije, ali samo sa materijalima koji sadrže retke zemne metale. Iskopavanje ovih metala troši mnogo energije i može dovesti do ekoloških problema.
Ono što je revolucionarno u vezi sa Blejkovim materijalom je to što ne sadrži ove metale. „Naš materijal, ili njegova buduća varijanta, verovatno bi mogao da smanji troškove i poboljša ekološku prihvatljivost ove tehnologije hlađenja“, kažu autori.
