Istraživači su, zahvaljujući svemirskom teleskopu Džejms Veb (JVST), uspeli da testiraju dugogodišnje teorije o hemijskom obogaćivanju galaksija, posebno ulogu zvezda asimptotične gigantske grane (AGB) u tom procesu. U novoj studiji, objavljenoj u časopisu Astronomija prirode, tim je analizirao spektre tri mlade galaksije koristeći infracrvenu kameru NIRSpec, koja omogućava visoku rezoluciju posmatranja.
Galaksije u ranoj fazi evolucije sadrže velike količine vodonika i helijuma, a prve generacije zvezda su brzo umirale, obogaćujući svemir težim elementima. Prethodni modeli su raspravljali o tome da li su najmasivnije zvezde, koje eksplodiraju kao supernove, ili manje zvezde poput Sunca ključne za ovaj proces. Dok modeli zasnovani na masivnim zvezdama tvrde da one igraju primarnu ulogu u obogaćivanju, drugi modeli ukazuju na AGB zvezde, koje su mnogo brojnije i takođe doprinose hemijskom sastavu galaksija.
Istraživači su otkrili značajno prisustvo ugljenika i kiseonika u posmatranim galaksijama, što je karakteristično za ostatke AGB zvezda. Takođe su identifikovali prisustvo retkih elemenata kao što su vanadijum i cirkonijum, što ukazuje na ulogu termički pulsirajućih AGB zvezda (TP-AGB) u ovom procesu. TP-AGB zvezde, koje prolaze kroz cikluse pulsiranja, efikasno obogaćuju međuzvezdani prostor, čime podržavaju hipotezu o njihovoj važnosti.
Ova otkrića pružaju novu dimenziju razumevanja formiranja i evolucije galaksija, dok istovremeno potvrđuju modele koji su više od dve decenije bili predmet rasprava među astronomima. Istraživanje takođe naglašava sposobnost teleskopa Džejms Veb da pruži uvid u kompleksne procese u kosmosu i unapredi naše razumevanje hemijskog sastava svemira.
