Hemikalija koja se dugo koristila u mekoj, fleksibilnoj plastici poput PVC-a mogla bi da utiče na seksualne ćelije nekih životinja, a možda čak i ljudi, sugeriše nova studija.
Istraživači su izložili okrugle crve (Caenorhabditis elegans) hemikaliji b enzil butil ftalatu (BBP) na nivoima u rasponu koji je prethodno otkriven u uzorcima ljudskog urina, sperme, krvi, krvi iz pupčane vrpce, majčinog mleka i amnionske tečnosti.
Tim, predvođen istraživačima sa Harvardske medicinske škole, otkrio je da su BPP i njegovi nusprodukti internalizovani u crvima na sličnim nivoima kao i kod ljudi, i da je plastična hemikalija imala najjači negativan efekat na polne ćelije životinja, uključujući lomljenje DNK. .
BBP je bio, au nekim slučajevima i dalje se koristi u proizvodima kao što su vinil podovi i nameštaj, lopte za vežbanje, podloga za tepihe, dečije igračke i drugi proizvodi za negu dece, proizvodi za negu automobila i kozmetika.
Iako je hemikalija donekle ograničena u SAD, Kanadi i Evropskoj uniji, često je zabranjena samo u određenim koncentracijama u određenim okolnostima, kao što su kozmetika ili proizvodi za decu. Mnogi od nas žive okruženi nameštajem, podovima i drugim materijalima proizvedenim pre nego što se pojavila zabrinutost oko BBP-a.
„Bilo da se lokalno primenjuju, prskaju ili konzumiraju, različite upotrebe proizvoda koji sadrže BBP uvode tri glavna puta izlaganja za ljude: dermalnu apsorpciju, udisanje i gutanje“, pišu autori.
Znamo da BBP remeti endokrini sistem već neko vreme. Pa ipak, kako autori ističu, vrlo malo studija bavilo se direktnim efektima hemikalija koje ometaju endokrini sistem kao što je BBP na taj ključni proces koji formira naše reproduktivne ćelije, mejozu.
Istraživači, predvođeni reproduktivnim toksikologom Ajanom Henderson sa Harvardske medicinske škole, izložili su okrugle crve dozama BBP od 1, 10, 100 i 500 mikrometara i bliže pogledali uticaje koje je to imalo na polne ćelije crva koristeći spektrometriju mase i sekvenciranje RNK. .
U ćelijama, dvostruki lanci DNK se formiraju na povećanom nivou. Postojali su i defekti u mejozi (ćelijska deoba koja smanjuje hromozome u polnim ćelijama), pri čemu su se jezgra formirala prerano. Segregacija hromozoma je bila netačna, što može dovesti do toga da potomci imaju abnormalan broj hromozoma.
U suštini, bila je to pomalo horor emisija.
Studija je otkrila da BPP nanosi štetu izazivanjem oksidativnog stresa, tokom kojeg telo antioksidanata ne može da prati svoj zadatak da neutrališe visoko reaktivni toksin. Sa ovim antioksidativnim pokoljom, toksin umesto toga može da pocepa ćelije tela. U polnim žlezdama, gde se formiraju jajne ćelije i spermatozoidi, to može imati veoma ozbiljne posledice za sledeću generaciju.
„Činjenica da su unutrašnji nivoi BBP i njegovih primarnih metabolita otkrivenih u crvima uporedivi sa nivoima pronađenim u različitim ljudskim biološkim uzorcima ženki naglašava važnost upotrebe C. elegans-a za proučavanje reprotoksičnih efekata izloženosti BBP-u“, pišu autori. .
„Izloženost ovim hemikalijama koje ometaju endokrini sistem može predstavljati pretnju po ljudsko zdravlje, kako za one koji su direktno izloženi, tako i za neizložene naredne generacije.
Ovo istraživanje je objavljeno u PLOS Genetics.
