Predsednik Kipra rekao je u nedelju da je njegova administracija posvećena proširenju saradnje u oblasti odbrane i bezbednosti sa SAD, pošto je njegov sastanak sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom prošle nedelje odredio kurs za „sledeće ambiciozne korake“ u bilateralnim odnosima koji su trenutno na „istorijskom vrhuncu“.
Predsednik Nikos Hristodulides kaže da je „jasna spoljnopolitička orijentacija” njegove vlade dovela do produbljivanja odnosa između Kipra i SAD. strateško partnerstvo tokom prvih 18 meseci njegovog petogodišnjeg mandata u oblastima, uključujući saradnju između organa za sprovođenje zakona u borbi protiv pranja novca i izbegavanja sankcija, kao i energetike.
Centralni deo te bezbednosne saradnje je centar za lučku i pomorsku bezbednost koji finansiraju SAD, poznat po svom akronimu CIKLOP, gde zvaničnici iz susednih zemalja, uključujući Libiju, Jemen i Liban, prolaze ključnu obuku u rasponu od sajber bezbednosti do inspekcije brodova.
Hristodulides je rekao da je njegova poseta Beloj kući 30. oktobra „dokaz i priznanje geostrateške uloge Kipra i potencijala i sposobnosti zemlje“.
„Kipar može biti pouzdana ‘luka stabilnosti’ i istovremeno zemlja koja ima viziju da transformiše svoj neposredni region, zajedno sa svojim partnerima, u region obećanja, stabilnosti, saradnje i prosperiteta,” rekao je Hristodulides u mejlu odgovor na upitnik za Associated Press.
Kiparski predsednik je rekao da njegova administracija „svakako razmatra“ nabavku oružja proizvedenog u SAD nakon ukidanja višedecenijskog embarga na oružje 2020. Ali ono što mora da prethodi takvim kupovinama jeste da Kongres SAD ukine svoj embargo na duži period. Trenutno se to obnavlja svake godine.
Hristodulides je rekao da je geostrateška uloga Kipra naglašena činjenicom da je od 27. septembra oko 3.635 državljana trećih zemalja iz 29 zemalja vraćeno u domovinu nakon evakuacije iz Libana. On je rekao da nekoliko zemalja Kipar smatra „središtem za potpomognuto odlazak i privremenom sigurnom lokacijom (TSL)“ gde se ostrvske luke, aerodromi i određeni privremeni smeštaj koriste za civilne ili vojne odlaske. On nije precizirao te zemlje.
On je rekao da je Kipar spreman da odgovori ako i kada se pokrene masovna evakuacija iz Libana.
Još jedna ključna inicijativa za koju je Kipar dobio međunarodne pohvale i koju je Bajden izdvojio je takozvani plan Amalteja kojim je uspostavljen pomorski koridor Kipar-Gaza kroz koji je oko 20.000 metričkih tona pomoći stiglo na palestinsku teritoriju ranije ove godine. .
Većina te pomoći stigla je u Gazu kroz američki projekat privremenog pristaništa vrednog 230 miliona dolara vrednog 230 miliona dolara koji je trajao oko četiri meseca nakon što su ga opkolili turbulentni vremenski uslovi, bezbednosne pretnje i sveobuhvatna ograničenja osoblja.
Hristodulides je rekao da je u toku rad u saradnji sa SAD, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Evropskom unijom, na ponovnom aktiviranju pomorske rute do Gaze kroz izraelsku luku Ašdod. Prikupljena pomoć biće bezbednosno proverena na Kipru i poslata u Ašdod „radi brze dalje isporuke u Gazu“.
„Održavamo odlične, dugogodišnje odnose sa našim susednim zemljama, zasnovane na poverenju, i dosledno smo delovali kao glas regiona u Evropskoj uniji i kao pouzdan sagovornik i partner sa svim državama u regionu“, rekao je Hristodulides.
O svojoj odluci da pozove zvaničnike FBI i Ministarstva pravde SAD da pomognu kiparskim organima za sprovođenje zakona da zaustave izbegavanje sankcija Rusije preko kiparskih advokata i računovođa, Hristodulides je rekao: „snažno smo odlučni da očistimo ime naše zemlje na međunarodnom planu i dokažemo da je Kipar u potpunosti država u skladu sa principima i vrednostima Zapada“.
On je rekao da je pod istragom „nekoliko slučajeva” moguće utaje sankcija, a cilj je da se oni što pre privedu pravdi.
Što se tiče energetske saradnje, Hristodulides je rekao da je činjenica da su i američki energetski giganti EkkonMobil i Chevron aktivni u potrazi za ugljovodonicima u kiparskoj ekonomskoj zoni na moru „glas poverenja“ toj ostrvskoj državi.
On je rekao da će sledeća godina biti „prekretnica“ za obe energetske kompanije. EkkonMobil i partner KatarEnergi, koji su otkrili značajno nalazište prirodnog gasa u jednoj od dve oblasti, ili bloka, za koje imaju dozvole za istraživanje, trebalo bi da izbuše dve dodatne bušotine u januaru sledeće godine.
Očekuje se da će Chevron završiti fino podešavanje revidiranog plana razvoja za svoje gasno polje Afrodita, za koje se procenjuje da sadrži oko 4,2 triliona kubnih stopa prirodnog gasa.
„Pošto je prvi gas iz Afrodite upućen na tržište, to automatski čini Kipar prodavcem gasa, što je izuzetno važno ne samo u monetarnom smislu već i iz geopolitičkih razloga“, rekao je Hristodulides.
