Kada je uragan Helene pogodio jugoistok Sjedinjenih Država krajem septembra, brzo je postao jedan od najsmrtonosnijih američkih uragana u poslednjih 50 godina, drugi posle uragana Katrina. Najmanje 228 ljudi je poginulo od posledica nevremena. Helene je takođe bila jedna od najvećih oluja poslednjih decenija, slične veličine kao Katrina na 400 milja širine. Skoro 2 miliona ljudi izgubilo je struju jer su vetrovi i kiša bez presedana pogodili Floridu, Džordžiju, Južnu Karolinu, Severnu Karolinu, Virdžiniju i Tenesi.
Ali u promenljivoj klimi, šta znači da je oluja bez presedana? Kako se uragani menjaju, kakvi su uticaji i šta budućnost ima?
Dva predstavnika Tuftsa pridružila su se grupi od 21 istraživača iz celog sveta kojima je Svetska vremenska atribucija (VVA) dala 48 sati da sprovedu brzu studiju nakon Helene. Stručnjak za klimatske rizike Tuftsa, Erin Coughlan de Perez, pomaže da se objasni kako klimatske promene utiču na ozbiljnost uragana poput Helene.
„Kako uragani postaju sve intenzivniji, jedan od najvažnijih alata u našoj kutiji alata su vremenske prognoze,“ kaže Coughlan de Perez, vanredni profesor na Fridman školi za nauku i politiku o ishrani na Univerzitetu Tufts.
Coughlan de Perez radi sa grupama kao što su Američki Crveni krst i Ujedinjene nacije na uključivanju klimatskih modela u vanredne situacije i finansijsko planiranje za oluje i druge vremenske događaje kao što su suše, poplave i toplotni talasi. U predviđanju uragana, najverovatniji put kojim bi određena oluja mogla da ide je obeležen „konusom neizvesnosti“, koji se ažurira kako oluja napreduje.
„Zbog dobrog predviđanja i sistema ranog upozorenja, ljudi su se rasporedili mnogo pre Helene. Toliko ljudi je evakuisano, što zahteva hrabrost. Predviđanje može biti pitanje života i smrti“, kaže Koflan de Perez.
Ali Coughlan de Perez takođe kaže da su procene uragana previše fokusirane na brzinu vetra, što diktira kategoriju uragana. Kategorije, dakle, nemaju nikakve veze sa očekivanom količinom padavina ili olujnim talasom iz okeana.
„Jedan od glavnih razloga zašto je Helene izazvala toliku štetu je voda koju je bacila u Severnu Karolinu“, kaže Kaflan de Perez.
Ekstremne padavine iz tropskih oluja se povećavaju zbog klimatskih promena — topliji vazduh zadržava više vlage po stopi od 6 do 7% po stepenu Celzijusa. U današnjoj zagrejanoj klimi, padavine nivoa koje donosi Helene javljaju se svakih sedam godina u priobalnim područjima i svakih 70 godina u unutrašnjim regionima.
Prema izveštaju VVA, klimatske promene su učinile da padavine budu oko 10% obilnije i 70% verovatnije u regionu Apalači i 10% jače i 40% verovatnije u južnom regionu.
Izveštaj VVA takođe napominje da tropske oluje u severnom Atlantiku koje se spuštaju na kopno takođe imaju tendenciju da vijugaju sporijim brzinama preko pejzaža i češće se zaustavljaju, što znači da mogu da sede na jednom području tokom dužeg vremenskog perioda, bacajući više kiše nego bilo koje druge. jedno mesto može da se nosi.
Tokom uragana Sendi 2012. godine, porast nivoa mora zbog klimatskih promena stvorio je veći olujni talas, direktno uzrokujući dodatnih 8,1 milijardu dolara štete. Predviđanje olujnih udara zasniva se na mnogim faktorima, ali ključ za predviđanje olujnih udara je lociranje oka.
„Oluje se kreću u smeru suprotnom od kazaljke na satu na severnoj hemisferi, tako da jedna strana oluje („prljava“ strana) gura vodu u kopno, a druga strana oluje je odvlači od kopna“, kaže Koflan de Perez. „Ali da se savršeno prognozira lokacija oka je zaista teško.“
Olujni talas visok 15 stopa koji je pogodio obalu Floride tokom Helene oborio je rekorde.
„Bez presedana“ može značiti mnogo stvari: uragan može pogoditi u doba godine bez presedana; brzine vetra i padavine mogu biti na neviđenim nivoima; a uragani mogu pogoditi mesta bez presedana.
„Da bismo proučavali ekstremne situacije bez presedana, hiljade puta pokrećemo vremenske modele da bismo odredili sve moguće vremenske scenarije, od kojih ćemo na kraju iskusiti samo jedan. Gledamo šta se dogodilo u drugim ‘svetovima’ i to uračunavamo u planiranje scenarija,“ Kaulan de Perez kaže.
Izveštaj VVA otkrio je da su uragani intenzivni kao Helen sada 2,5 puta verovatniji i da se očekuje da će se pojaviti jednom u 53 godine zbog klimatskih promena. Njihov intenzitet određuje nekoliko složenih faktora, kao što su temperatura površine mora, temperatura vazduha i vlažnost.
Helenine brzine vetra na obali Floride bile su oko 13 milja na sat brže (ili 11% intenzivnije) zbog klimatskih promena. Helene su podstakle visoke temperature mora koje su klimatske promene učinile 200 do 500 puta verovatnijim. Klimatske promene takođe doprinose brzom intenziviranju uragana.
Meksički zaliv je bio 3,6 stepeni Farenhajta iznad proseka kada se formirala Helene. Oluja se brzo intenzivirala, transformišući se iz kategorije 2 u kategoriju 4 za samo nekoliko sati. Uragan Milton, koji je pogodio obalu Floride nekoliko sedmica nakon Helene, bio je treća oluja koja se intenzivirala po brzini zabilježena u Atlantiku, prelazeći iz kategorije 1 u kategoriju 5 za manje od jednog dana. Kaflan de Perez kaže da brzo intenziviranje predviđanje znatno otežava.
Složeni ekstremi, poput toplotnih talasa, takođe komplikuju procene uragana. Najveća gustina nestanka struje tokom Helene zabeležena je u oblastima sa najvišim temperaturama. Mnoga područja Floride proglasila su upozorenje o toploti nakon što je Helene stigla na kopno i, bez struje, ljudima je nedostajao klima uređaj. Toplotni talasi su vodeći uzrok smrti od klimatskih katastrofa u SAD
Izveštaj VVA je otkrio da, u 88 okruga koji su proglasili katastrofu nakon Helene, 30% ljudi je ispod 150% federalnog nivoa siromaštva, 29% je manjinsko stanovništvo, 16% ima invaliditet i 6% nema vozilo . 22% stambenih jedinica bile su mobilne kućice.
„Identifikovanje ko su najugroženiji ljudi nam omogućava da kreiramo sisteme koji sprečavaju da budu nesrazmerno pogođeni nečim poput Helene ili Miltona“, kaže Carolin Van Sant, menadžer projekta za Feinstein International Center i jedan od saradnika VVA izveštaja.
Čak je i evakuacija privilegija. Van Sant napominje da bi to moglo zahtevati plaćanje hotela i posedovanje automobila, i da je to lakše ako imate posao na daljinu ili neki oblik osiguranja od katastrofe. Ali da li neko ima osiguranje od katastrofe u velikoj meri zavisi od njihove dugoročne percepcije rizika.
Leah Poole, Ph.D. student Programa za poljoprivredu, hranu i životnu sredinu u školi Fridman i jedan od saradnika VVA izveštaja, kaže da je, iako je tropska oluja Fred donela bujne poplave planinama Severne Karoline 2021. godine, ubivši šest ljudi, otkrila da je zajednice su imale vrlo nisku percepciju rizika.
Prema izveštaju VVA, upis u osiguranje od poplava bio je dva puta veći na Floridi nego u Severnoj Karolini.
Izveštaj VVA je otkrio da će, ako zagrevanje dostigne 2 stepena Celzijusa, oluje slične Heleni postati dodatnih 3% intenzivnije i 25% verovatnije u regionu Apalači, kao i 3% intenzivnije i 16% verovatnije u primorskom regionu .
„Većina studija o prilagođavanju klimatskim promenama otkriva da ono što radimo nije dovoljno brzo da bismo pratili trenutnu klimu, tako da gledanje u prošlost nije od pomoći u razumevanju onoga što je moguće danas i u budućnosti. To je kao da vozimo dok gledamo u retrovizoru“, kaže Coughlan de Perez.
Ipak, uprkos poslu koji još treba da se uradi, Coughlan de Perez ostaje pun nade.
„Smatram da je izuzetno ohrabrujuće videti kako su se ljudi okupili, ne samo da odgovore na ove uragane, već i da se pripreme za njih“, kaže ona.
