Kako se antarktički kril suočava sa izazovima bez presedana u Južnom okeanu, pokrenut je novi projekat za bolje razumevanje ovih važnih beskičmenjaka.
Rastuće temperature ugrožavaju budućnost antarktičkog krila.
Brojeći se u trilionima i zajedno težak stotine miliona tona, antarktički kril je među najbrojnijim životinjama na Zemlji.
Ali rastuće temperature okeana uzrokuju smanjenje staništa krila, primoravajući populacije da se skupljaju prema Južnom polu. To znači da je važnije nego ikada razumeti ove životinje i kako bi se mogle prilagoditi klimatskim promenama.
Novi projekat, poznat kao KRILLGUARD, ima za cilj da ojača naše razumevanje antarktičkog krila i pronađe najbolje načine da podrži njihov opstanak.
Dr Matt Clark je vođa istraživanja u Prirodnjačkom muzeju i stariji član KRILLGUARD tima.
„Teško je preceniti koliko je antarktički kril važan za ekosistem“, kaže Met. „Čak 10 odsto njih se hrane samo kitovima, dok ih mnogo više pojede sve, od morskih ptica do lignji.
„Kao stručnjaci za hladnu vodu, kril je ranjiv na efekte zagrevanja Južnog okeana. Nadamo se da ćemo poboljšanjem našeg razumevanja njihove genetike moći da saznamo više o njihovoj populaciji i da podržimo odluke za očuvanje ove vitalne vrste.“
Dok je kril dugačak samo nekoliko centimetara, njihov genom je ogroman. U stvari, to je jedan od najdužih životinjskih genoma sekvenciranih do danas, koji je 16 puta duži od ljudskog.
Veličina genoma krila znači da je prvi put sekvencioniran tek 2023. Njegova ekstremna dužina je rezultat ponovljenih sekvenci DNK, čija svrha ostaje nejasna.
Istraživači KRILLGUARD-a razvili su „DNK sonde“ za identifikaciju važnih gena u sekvenciranom genomu krila. Kao deo projekta, oni imaju za cilj da ciljaju 10.000 sekvenci gena, uključujući one povezane sa odgovorom krila na temperaturu.
Zatim će uporediti istorijske primerke u Prirodnjačkom muzeju i kril koji je nedavno prikupio Britansko istraživanje Antarktika da bi videli kako su se ovi geni promenili tokom prošlog veka. Nadamo se da će ovo otkriti kako vrsta reaguje na antropocen.
„Dok je DNK u istorijskim zbirkama degradiran zbog svoje starosti, genetika nije sve u DNK“, objašnjava Met. „Da bi se uklopila u ćelije, DNK je omotana oko proteina histona, koji su pomalo poput brojanica na ogrlici. Kada je gen uključen, taj deo DNK se otvara tako da ćelija može da ga koristi za proizvodnju proteina, a kada je zatvoreno, čvršće je umotano“.
„Zainteresovani smo da vidimo da li, na osnovu obrasca degradacije, možemo da vidimo gde su bili ovi proteini, jer će nam to reći koji su geni bili uključeni i isključeni u trenutku smrti. Izgradnjom podataka iz poslednjih 100 godina , trebalo bi da možemo da vidimo kako se ekspresija gena krila promenila.“
Projekat se takođe nada da će rešiti tekuću misteriju oko krila.
Dok se beskičmenjaci trenutno tretiraju kao jedna velika populacija koja okružuje ceo Antarktik, moguće je da bi mogli da formiraju posebne grupe. Ako je to slučaj, kako se klima zagreva, neke od ovih subpopulacija mogu biti pogođene više od drugih.
Ljudi takođe mogu doprineti ovom uticaju. Kril se komercijalno lovi za upotrebu u hrani, kozmetici i đubrivu, a ako se određene grupe beru više od drugih, to može uticati na to kako vrsta može tolerisati klimatske promene.
„Moguće je da je kril koji se lovi bolje prilagođen višim temperaturama, što im omogućava da se kreću u otvorene vode“, kaže Met. „Ako je to slučaj, onda možda ometamo sposobnost krila da se prilagodi rastućim temperaturama okeana uklanjanjem gena iz populacije koji ih čine sposobnima da se nose.“
Ishod ovog istraživanja mogla bi da iskoriste međunarodna tela kao što je Komisija za očuvanje morskih živih resursa Antarktika za bolje upravljanje vodama kontinenta.
„U saradnji sa antarktičkim ugovornim organizacijama, mogli bismo da uvedemo zaštićena područja u kojima je ribolov zabranjen. Oni bi mogli da očuvaju kril sa korisnom genetikom kako bi pomogli da se ponovo naseljavaju zone pod ribolovom, a potencijalno bi se mogle pomerati iz godine u godinu.
„Na kraju, mi ćemo svoje rezultate dostaviti ugovornim organizacijama, a na njima je da odluče šta žele da urade sa tim.“
