Istraživanje Univerziteta Kolorado Boulder i Univerziteta Kalifornije otkrilo je da milenijalci provode više od 60 sati nedeljno sedeći, što može povećati rizik od srčanih oboljenja i ubrzati procese starenja. Studija je uključila više od 1.000 učesnika, uključujući 730 blizanaca, i ispitivala uticaj produženog sedenja na zdravstvene parametre kao što su holesterol i indeks telesne mase (BMI).
Rezultati su pokazali da minimalna fizička aktivnost od 20 minuta dnevno nije dovoljna da nadomesti negativne posledice dugog sedenja. Istraživači su istakli da bi kombinacija smanjenja vremena provedenog u sedenju i intenzivnijeg vežbanja mogla biti ključna za smanjenje rizika od preranog starenja.
U proseku, učesnici su izjavili da sede gotovo 9 sati dnevno, a neki čak i do 16 sati, dok su nedeljno imali između 80 i 160 minuta umerenih fizičkih aktivnosti. Osobe koje su sedele više od 8,5 sati dnevno i koje nisu postizale preporučene nivoe vežbanja mogle bi da se suoče sa „umerenim do visokim rizikom“ za kardiovaskularne i metaboličke bolesti.
Iako je vežbanje od 30 minuta dnevno imalo povoljan uticaj na zdravlje, istraživači su napomenuli da nije moglo u potpunosti neutralisati negativne efekte sedenja. Blizanci su bili ključni za ovu studiju, jer su omogućili da se genetski faktori isključe iz analize.
Istraživači preporučuju mladima da preduzmu korake kako bi smanjili vreme sedenja, uključujući korišćenje stojećih stolova, pravljenje pauza tokom rada i organizovanje sastanaka u hodu. Cilj je da se razviju zdravije navike koje će dugoročno koristiti njihovom zdravlju.
