Izloženost određenim izvorima zagađenja šteti učenju i pamćenju dece, pokazuje studija

Izloženost određenim izvorima zagađenja šteti učenju i pamćenju dece, pokazuje studija

Nova studija USC koja je uključila 8.500 dece iz cele zemlje otkrila je da je oblik zagađenja vazduha, uglavnom proizvod poljoprivrednih emisija, povezan sa lošim učenjem i pamćenjem kod dece od 9 i 10 godina.

Specifična komponenta zagađenja vazduha finim česticama (PM 2.5), amonijum nitrat, takođe je umešana u rizik od Alchajmerove bolesti i demencije kod odraslih, što sugeriše da PM 2.5 može prouzrokovati neurokognitivnu štetu tokom čitavog životnog veka. Amonijum nitrat nastaje kada gas amonijaka i azotna kiselina, proizvedeni poljoprivrednim aktivnostima i sagorevanjem fosilnih goriva, reaguju u atmosferi.

Nalazi se pojavljuju u časopisu Perspektive zdravlja životne sredine.

„Naša studija naglašava potrebu za detaljnijim istraživanjem izvora čestica i hemijskih komponenti“, rekla je viši autor Megan Herting, vanredni profesor nauka o populaciji i javnom zdravlju na Medicinskom fakultetu Keck u USC. „To sugeriše da je razumevanje ovih nijansi ključno za informisanje propisa o kvalitetu vazduha i razumevanje dugoročnih neurokognitivnih efekata.“

Poslednjih nekoliko godina, Herting je radio sa podacima iz najveće studije mozga širom Amerike, poznate kao Studija kognitivnog razvoja mozga adolescenata, ili ABCD, da bi razumeo kako PM 2.5 može uticati na mozak.

PM 2.5, ključni indikator kvaliteta vazduha, je mešavina prašine, čađi, organskih jedinjenja i metala koji dolaze u rasponu veličina čestica manjih od 2,5 mikrometara u prečniku. PM 2,5 može da putuje duboko u pluća, gde ove čestice mogu proći u krvotok i zaobići krvno-moždanu barijeru, uzrokujući ozbiljne zdravstvene probleme.

Sagorevanje fosilnih goriva je jedan od najvećih izvora PM 2,5, posebno u urbanim sredinama, ali izvori kao što su šumski požari, poljoprivreda, morski aerosoli i hemijske reakcije su takođe važni.

Godine 2020., Herting i njene kolege objavile su rad u kojem su sagledale PM 2.5 kao celinu i njegov potencijalni uticaj na kogniciju kod dece, i nisu pronašli vezu.

Za ovu studiju, oni su koristili posebne statističke tehnike da pogledaju 15 hemijskih komponenti u PM 2.5 i njihove izvore. Tada se amonijum nitrat — koji je obično rezultat poljoprivrednih i poljoprivrednih operacija — u vazduhu pojavio kao glavni osumnjičeni.

„Bez obzira na to kako smo ga ispitali, samostalno ili sa drugim zagađivačima, najsnažniji nalaz je bio da su čestice amonijum nitrata povezane sa lošijim učenjem i pamćenjem“, rekao je Herting. „To sugeriše da je ukupni PM 2,5 jedna stvar, ali za spoznaju, to je mešan efekat onoga čemu ste izloženi.“

Za svoj sledeći projekat, istraživači se nadaju da će pogledati kako se ove mešavine i izvori mogu mapirati na individualne razlike u fenotipovima mozga tokom razvoja dece i adolescenata.