Brazilska vlada prekinula je ćutanje u petak zbog rastućih tenzija sa susednom Venecuelom, a Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je iznenađeno „uvredljivim tonom“ koji su venecuelanske vlasti usvojile prema Brazilu.
Vlada Venecuele je poslednjih dana eskalirala kritike brazilskih zvaničnika za spoljne poslove, pa čak i predsednika Luiza Inasija Lulu da Silvu, dugogodišnjeg saveznika.
„Izbor ličnih napada i retoričke eskalacije, umesto političkih i diplomatskih kanala, nije u skladu sa načinom poštovanja na koji se brazilska vlada odnosi prema Venecueli i njenom narodu“, navodi se u saopštenju brazilskog ministarstva spoljnih poslova.
Vlada predsednika Nikolasa Madura pojačala je kritike na račun Brazila nakon što je glavni savetnik brazilskog predsednika rekao da ta zemlja nije podržala nastojanja Venecuele da se pridruži bloku ekonomija u razvoju BRIKS-a na nedavnom samitu u Rusiji. Ta odluka je dodala tenzije između dve nacije zbog spornih rezultata na predsedničkim izborima u Venecueli u julu i poziva na transparentnost Brazila i drugih zemalja.
Ministarstvo spoljnih poslova Venecuele saopštilo je u sredu da je pozvalo brazilskog otpravnika poslova u Venecueli Brena Hermana da „izrazi svoje najoštrije odbijanje učestalih intervencionističkih i grubih izjava portparola koje je ovlastila brazilska vlada“.
Ministarstvo je takođe optužilo Selsa Amorima, bivšeg brazilskog ministra spoljnih poslova i specijalnog Lulinog savetnika, da se ponaša „kao glasnik američkog imperijalizma“ tako što je „izdao vrednosne sudove o procesima koji odgovaraju samo Venecuelancima i njihovim demokratskim institucijama“. Dodaje se da njegovi postupci ugrožavaju „veze koje ujedinjuju obe zemlje“.
U početku je brazilski diplomatski pristup bio da izbegava komentarisanje kako bi sprečio eskalaciju tenzija, rekao je izvor iz Ministarstva spoljnih poslova Asošijeted presu pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašćeni da javno razgovaraju o tom pitanju. Međutim, ovaj stav se promenio nakon što je venecuelanska bolivarska nacionalna policija u četvrtak na društvenim mrežama podelila sliku koja prikazuje nešto što je izgledalo kao Lulina silueta iznad brazilske nacionalne zastave uz tekst: „Ako se kačiš sa Venecuelom, oćeš.
„Naša domovina je nezavisna, slobodna i suverena. Ne prihvatamo ucene ni od koga; mi nismo ničija kolonija“, dodaje se u publikaciji.
U saopštenju od petka, brazilsko ministarstvo spoljnih poslova je reklo da ceni neintervenisanje i da u potpunosti poštuje suverenitet svake susedne zemlje. U saopštenju se objašnjava da interesovanje Brazila za izborni proces u Venecueli proizilazi iz njegove uloge svedoka sporazuma iz Barbadosa iz 2023. godine, u kojem su vlada i opozicija Venecuele rešili izborne uslove.
„Brazilska vlada ostaje uverena da partnerstva treba da budu zasnovana na otvorenom dijalogu, poštovanju razlika i međusobnom razumevanju“, navodi se u saopštenju.
Amorim, bivši ministar spoljnih poslova, na saslušanju u utorak pred brazilskim zakonodavcima, priznao je „nelagodnost“ između dve zemlje, pripisujući to odbijanju Madurove administracije da objavi detaljne rezultate izbora. On je rekao da će poboljšanje diplomatskih odnosa „zavisiti od akcija“ Venecuele, ne iznoseći detalje.
Izborne vlasti Venecuele su tvrdile da ne mogu da objave detaljne rezultate jer je njihova veb stranica hakovana. Istovremeno, glavna opoziciona koalicija je obezbedila liste glasova sa više od 80 odsto elektronskih glasačkih mašina koje se koriste širom zemlje, objavila ih na internetu i objavila da je njen kandidat, bivši diplomata Edmundo Gonzales, pobedio Madura ubedljivo.
Nakon izbora 28. jula, Lula, kolumbijski predsednik Gustavo Petro i tadašnji meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador — svi levičari i prijateljski raspoloženi sa Madurom — ubacili su se u izborni sukob u Venecueli kako bi pokušali da učine mir. Ali to nije otišlo nikuda, a Maduro je od tada konsolidovao svoju vlast, rekonstruisao svoj kabinet i zatvorio više od 2.000 protivnika.
BRIKS blok, koji je prvobitno uključivao Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku, proširio se na Iran, Egipat, Etiopiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju. Brazil se protivio uključivanju Venecuele na samit grupe ranije ovog meseca.
„Brazil ne želi ekspanziju na neodređeno vreme“, rekao je poslanicima Amorim, Lulin specijalni savetnik. „Brazil veruje da bi njegove članice trebalo da budu zemlje sa uticajem koje mogu da pomognu u predstavljanju regiona. A Venecuela danas ne ispunjava ove uslove, po našem mišljenju.
Ministarstvo spoljnih poslova Venecuele okarakterisalo je ovaj potez kao „iracionalno ponašanje“ i uporedilo ga sa ekonomskim sankcijama koje su SAD uvele toj južnoameričkoj zemlji.
