Kada proučavaju zdravstvene efekte probiotika i prebiotika, istraživači često primećuju značajne varijacije u odgovorima na ove intervencije usmerene na creva, kako između pojedinaca, tako i između ispitivanih kohorti. Međutim, uticaji varijabli koje predstavljaju personalizovane odgovore na probiotičku ili prebiotičku supstancu nisu poznati.
Novi perspektivni rad međunarodne grupe od osam stručnjaka, nedavno objavljen u Nature Microbiologi, naglašava kritičnu ulogu ishrane u oblikovanju efikasnosti prebiotika i probiotika. Autori ispituju trenutne dokaze i otkrivaju da, iako je ishrana glavna determinanta sastava i funkcije crevnog mikrobioma, ona se retko koristi kao varijabla u istraživanju efikasnosti probiotika i prebiotika.
Stručnjaci objašnjavaju da trenutna istraživanja o komponentama hrane i mikrobiomu creva jasno pokazuju kako ishrana pojedinca, posebno ugljeni hidrati koji se ne vare u potpunosti u gornjem delu digestivnog trakta, kao što su dijetalna vlakna, utiču na dostupnost supstrata za mikrobni metabolizam. Ovi faktori oblikuju mikrobni ekosistem creva, potencijalno utičući na uspeh prebiotičkih i probiotičkih intervencija. Rad je rezultat radionice koju je sazvala Međunarodna naučna asocijacija za probiotike i prebiotike (ISAPP) 2022. godine.
U radu je navedeno da mali broj dosadašnjih ispitivanja probiotika i prebiotika koji su uključivali podatke o ishrani pokazuju intrigantne rezultate, što sugeriše da je ovo područje obećavajuće za dalje proučavanje. Na primer, u jednom nedavnom ispitivanju probiotika kod osoba sa metaboličkim sindromom, karakteristike ishrane su bile ključni faktor koji je razlikovao osobe koje su reagovale i one koje nisu odgovorile. U drugoj studiji, učesnici sa većim unosom vlakana u svojoj osnovnoj ishrani imali su veći odgovor mikrobiote i osećali su se punije dok su uzimali prebiotski dodatak od onih sa manjim unosom vlakana.
„Iako je očigledno potrebno više studija koje procenjuju uticaj koji dijeta ima na odgovore na unos probiotika i prebiotika, sveukupni dokazi iz istraživanja koja istražuju ishranu i mikrobiom creva snažno ukazuju na to da je pozadinska ishrana glavna determinanta efikasnosti probiotika i prebiotika“, kaže prof. Maria Marco, koja je zajedno sa prof. Kevinom Vhelanom sa Kraljevskog koledža u Londonu.
Prof. Marko dodaje: „Bilo je prilično šokantno otkriti da je dijeta zanemarena kao varijabla za predviđanje i razumevanje odgovora na probiotike i prebiotike. Na ove izmene u ishrani utiču uticaji ishrane na crevnu sredinu u slučaju probiotika, i supstrati za mikroorganizme koji moduliraju ishranu u slučaju prebiotika.“
Prof. Vhelan kaže: „Više nije dovoljno meriti mikrobiom domaćina kao faktor u razumevanju odgovora na probiotike i prebiotike. Da bismo razumeli širu sliku, neophodno je takođe znati kako ishrana oblikuje mikrobiom i određuje probiotički i prebiotički odgovor .“
U radu se objašnjava da ishrana može direktno uticati na faktore kao što su pH želuca, lučenje digestivnih enzima i dostupnost energije za ćelije creva, što sve oblikuje okruženje u kojem funkcionišu prebiotici i probiotici.
Autori pozivaju istraživače širom sveta da prikupe podatke o pozadinskoj ishrani učesnika kao deo njihovih budućih ispitivanja probiotika i prebiotika. Grupa je dala 10 ključnih preporuka o dizajnu, sprovođenju i izveštavanju o budućim kliničkim ispitivanjima probiotika i prebiotika, uključujući:
Autori kažu da bi, uzimajući u obzir uticaj ishrane, istraživači mogli da otključaju personalizovanije i efikasnije pristupe poboljšanju zdravlja putem prebiotičkih i probiotičkih intervencija.
