Nema razlike u efikasnosti dve najčešće korišćene metode za davanje lekova tokom vanbolničkog srčanog zastoja.
Ovo je pokazano u velikoj novoj kliničkoj studiji Univerziteta Arhus i Prehospital Services, Region Midtjilland, koja je upoređivala dva načina pristupa krvotoku: standardnu iglu u veni (venski kateter) i takozvanu intrakoštanu iglu, koja se ubacuje u koštana srž
„Kada osoba doživi srčani zastoj van bolnice, ključno je brzo pristupiti krvotoku da bi se dali lekovi koji spasavaju život. Istražili smo koji je metod najbolji“, objašnjava Lars Viuff Andersen, profesor i lekar na Odeljenju za kliničku medicinu u Arhusu. Univerzitet, Prehospital Services, Region Midtjilland, i Univerzitetska bolnica Aarhus.
Do sada su zdravstveni radnici radije koristili venski kateter, ali može biti teško postaviti jer se vene mogu srušiti tokom srčanog zastoja.
Intraosalna igla, ubačena ili u potkolenicu ili nadlakticu, može biti brža i lakša za upotrebu u hitnim slučajevima. Stoga je zanimljivo istražiti efikasnost obe metode, objašnjava Andersen.
Studija, zasnovana na podacima od skoro 1.500 pacijenata sa srčanim zastojem širom Danske, pokazala je da je oko 30% pacijenata u obe grupe povratilo cirkulaciju krvi.
„Dve metode su se pokazale podjednako efikasnim u obnavljanju cirkulacije krvi i spašavanju života. Nije bilo razlike u preživljavanju ili kvalitetu života pacijenata“, objašnjava Mikael Fink Valentin, vanredni profesor na Odeljenju za kliničku medicinu i prehospitalne usluge, region. Midtjilland, i ko-vodeći autor studije.
Prema istraživačima koji stoje iza studije, rezultati mogu uticati na buduće smernice, koje su ranije preporučivale venske katetere kao prvi izbor. Međutim, Andersen napominje da je prerano reći kako će se smernice promeniti.
„Naši podaci se moraju uzeti u obzir zajedno sa velikim kliničkim ispitivanjem iz Velike Britanije, koje se objavljuje istovremeno sa našom studijom. Kombinovano, ova dva ispitivanja će verovatno uticati na smernice za lečenje srčanog zastoja, ali će biti potreban detaljan pregled rezultata“, kaže on.
Još uvek postoji nekoliko neodgovorenih pitanja, posebno u vezi sa tim da li određene grupe pacijenata sa srčanim zastojem imaju više koristi od jedne metode nego druge. Istraživači nastavljaju da analiziraju i upoređuju sopstvene podatke sa podacima iz suđenja u Velikoj Britaniji. Danski istraživački tim je već planirao novo, veliko kliničko ispitivanje kako bi istražilo koji je metod najbolji za isporuku električnih šokova tokom srčanog zastoja.
„Nadamo se da ćemo u budućnosti dobiti još više odgovora o tome kako najbolje spasiti živote u srčanom zastoju“, kaže Andersen.
