Psihijatri sa autizmom koji ne znaju da su autistični možda neće uspeti da uoče autizam kod pacijenata

Psihijatri sa autizmom koji ne znaju da su autistični možda neće uspeti da uoče autizam kod pacijenata

Pionirsko istraživanje koje istražuje iskustva psihijatara sa autizmom otkrilo je da psihijatri koji nisu svesni da su i sami autistični možda neće uspeti da prepoznaju stanje kod svojih pacijenata. Studija, koju su sproveli istraživači sa Univerzitetskog koledža u Dablinu, Univerziteta Saut Bank u Londonu, Medicinskog fakulteta u Brajtonu i Saseksu, prva je te vrste koja se bavi životima neurodivergentnih psihijatara. Objavljen je danas u BJPsich Open-u.

„Saznanje da ste autistični može pozitivno da promeni život“, rekla je autorka studije dr Meri Doherti, klinički vanredni profesor na UCD School of Medicine.

„Međutim, više od 187.000 ljudi u Engleskoj čeka procenu autizma. Situacija se pogoršava ako psihijatri, nesvesni sopstvenog autizma, pogrešne dijagnoze pacijentima. Priznanje bi moglo koristiti i psihijatrima i pacijentima kojima služe.“

Istraživački tim, koji se sastoji od medicinskih stručnjaka i akademika koji su i sami neurodivergentni, obavio je detaljne intervjue sa osam viših psihijatara sa sedištem u Velikoj Britaniji, od kojih su šest konsultanti, koji rade širom NHS. Njihove specijalnosti su se kretale od mentalnog zdravlja dece i adolescenata do usluga za odrasle, uključujući intelektualne teškoće.

Studija je istraživala kako su ovi psihijatri shvatili da su autistični, često kroz lična iskustva kao što je dijagnoza njihovog deteta ili prepoznavanje sličnosti između njih i autističnih pacijenata. Zanimljivo je da su neki čak identifikovani kao autistični od strane sopstvenih pacijenata.

Kada je došlo do samoprepoznavanja, psihijatri su počeli da primećuju da su mnoge njihove kolege – posebno one specijalizovane za autizam ili ADHD – takođe mogle biti autistične, ali nesvesne. Ovaj nedostatak svesti može imati ozbiljne implikacije, jer psihijatri mogu nenamerno propustiti dijagnozu kod autističnih pacijenata. Međutim, kada su jednom postali svesni sopstvene neurodivergencije, psihijatri su lakše prepoznali autizam kod drugih i izgradili jake terapijske odnose.

Studija je takođe otkrila da razumevanje sopstvenog autizma ima pozitivan uticaj na samopoštovanje i mentalno zdravlje psihijatara. Međutim, istraživači su istakli da mnogi pacijenti propuštaju ovu pogodnost kada ih procene psihijatri koji, dok dele svoja iskustva, ne prepoznaju da su i autistični.

Dr Sebastian Shav, stariji autor i predavač medicinskog obrazovanja na Medicinskom fakultetu u Brajtonu i Saseksu, dodao je: „Ovo istraživanje ne samo da baca svetlo na iskustva autističnih psihijatara, već i demonstrira jedinstvene prednosti koje oni donose na teren. Kroz samosvest , njihova sposobnost povezivanja sa autističnim pacijentima se značajno poboljšava.“

Očekuje se da će buduće studije istražiti zašto nijedan od psihijatara u ovoj studiji nije otvoreno otkrio svoj autizam, kao i širi uticaj ovog priznanja na negu pacijenata i kliničku praksu.

Studija će biti predstavljena na zimskoj konferenciji Razmišljajući drugačije: Kraljevski koledž psihijatara za neurorazvojnu psihijatriju posebne interesne grupe koja se održava u Brajtonu 11. decembra 2024.