Zvaničnici američkog vazduhoplovstva postavili su novu vrstu strukture u vodama zaliva Sent Endrju, predstavljajući prvi deo „samoizlečenja“ grebena, koji je dizajnirao Univerzitet Rutgers. Ovaj greben, napravljen od betonskih modula i živih ostriga, ima za cilj da zaštiti bazu i njene osoblje od uragana i plimskih talasa.
Greben, širok 160 stopa, sastoji se od oko 800 međusobno povezanih betonskih kocki koje su razvijene u saradnji sa više institucija. Strukture su postavljene u plitkoj vodi, otprilike 200 stopa od obale, a beton pruža stabilnu podlogu potrebnu ostrigama za pričvršćivanje. Ovaj dizajn omogućava da se u narednoj godini više kamenica prirodno privuče strukturama, stvarajući hibridne „žive“ grebene.
Zvaničnici vazduhoplovstva testiraju ovu eksperimentalnu konstrukciju kako bi procenili njen učinak u zaštiti obale od oluja. Ovaj projekat je deo šireg međunarodnog napora koji okuplja više od 60 istraživača fokusiranih na razvoj samoizlečivih, hibridnih struktura koje kombinuju biološke i projektovane komponente kako bi se smanjila obalna erozija i šteta od oluja.
Uragan Majkl iz 2018. godine, koji je pogodio Floridu, imao je katastrofalne posledice po vazduhoplovnu bazu Tindal, uništavajući hangare i oštećujući avione F-22 Raptor. U svetlu ovog događaja, cilj je dokumentovati sposobnost Reefense modula da poboljšaju obalu i učine je otpornijom na buduće oluje.
Ostrige se prirodno grupišu i formiraju morski zid u plitkoj vodi, ali su takve strukture podložne oštećenjima tokom jakih oluja. Hibridni pristup u ovom projektu kombinuje ljudske i prirodne elemente, kako bi se osigurala veća otpornost i izdržljivost bez negativnog uticaja na morsko okruženje.
„Želeli smo da razvijemo ekološki funkcionalnu, projektovanu strukturu koja obezbeđuje snagu i dugovečnost, dok istovremeno olakšava prednosti koje pružaju organizmi koji kolonizuju module,“ rekao je David Bushek, vodeći naučnik na projektu.
Moduli od dva metra kvadratna, teški 450 funti, napravljeni su od specijalno dizajniranog betona sa niskim ugljičnim otiskom i biće prekriveni kamenicama uzgajanim genetskom selekcijom. Ovi moduli su takođe dizajnirani sa rupama koje apsorbuju i rasipaju energiju talasa, dodatno štiteći obalu i smanjujući visinu većih talasa.
Bushek, zajedno sa kolegama iz Rutgersa, uključujući Ričarda Rimana i druge uvažne istraživače, radi na ovom projektu u saradnji sa brojnim univerzitetima iz SAD i Australije. Ova inicijativa ne samo da istražuje inovacije u građevinskim materijalima i biološkim naukama, već se i bavi pitanjima zaštite obale u kontekstu globalnih klimatskih promena.
Ovaj eksperiment predstavlja važan korak ka razvoju efikasnih rešenja za očuvanje obale i zaštitu od ekstremnih vremenskih uslova, sa potencijalom da se primeni na slične projekte širom sveta.
