Emisije gasova staklene bašte u EU pale su za osam odsto u 2023. – među najvećim padom u decenijama – pokazali su u četvrtak novi podaci, iako je blok i dalje u trci sa vremenom da ispuni svoje ambiciozne klimatske ciljeve.
Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) pripisala je pad iz godine u godinu porastu upotrebe obnovljive energije u bloku od 27 zemalja – četvrtom najvećem emiteru na svetu posle Indije, Kine i Sjedinjenih Država.
„Ogroman pad je predvođen značajnim padom upotrebe uglja i rastom obnovljivih izvora energije i podržan smanjenom potrošnjom energije širom Evrope“, navodi se u saopštenju EEA.
Evropska komisija je to opisala kao „najveći godišnji pad u decenijama, sa izuzetkom 2020. kada je COVID-19 doveo do smanjenja emisija od 9,8 odsto“.
Neto emisije gasova staklene bašte u Evropskoj uniji prošle godine bile su 37 odsto ispod nivoa iz 1990. godine, iako je BDP porastao za 68 odsto u istom periodu, podvukao je izvršni organ EU.
Rečeno je da su podaci dokaz „nastavnog razdvajanja emisija i ekonomskog rasta“ u bloku.
Komisija — koja je predvodila ambiciozni napor EU ka neutralnosti ugljenika — rekla je da blok „ostaje na putu da postigne svoju posvećenost smanjenju emisija za najmanje 55 odsto do 2030. godine“.
EEA je takođe ocenila da je cilj za 2030. „na dohvat ruke“, ali je upozorila da će „zemlje članice EU morati da održe ovu stopu napretka da bi postigle klimatske i energetske ciljeve Evrope“.
Nasuprot trendu pada, emisije iz sektora vazduhoplovstva porasle su prošle godine za 9,5 odsto, nastavljajući njihov post-COVID trend.
Međutim, emisije iz proizvodnje električne energije i grejanja pale su za 24 odsto u odnosu na 2022. godinu, podstaknute rastom obnovljivih izvora energije, posebno vetra i sunca, i „prelaskom sa uglja“, saopštila je komisija.
Obnovljivi izvori energije bili su vodeći izvor za proizvodnju električne energije u EU 2023. sa 44,7 odsto (u odnosu na 41,2 odsto 2022. godine), ispred fosilnih goriva sa 32,5 odsto i nuklearne energije sa 22,8 odsto.
Kada je reč o ukupnoj potrošnji energije u bloku, udeo obnovljivih izvora je porastao sa 10,2 odsto u 2005. na 24 odsto u 2023, prema EEA.
EU je postavila cilj da postane ugljenično neutralna do 2050. godine, pri čemu su ovonedeljne smrtonosne poplave u Španiji bile poslednje u nizu ekstremnih vremenskih prilika u bloku koje su pogoršale klimatske promene.
Od četiri najveća svetska emitera gasova staklene bašte, EU je postigla daleko najveći napredak u smanjenju emisija.
Izveštaj koji je prošle nedelje objavio Program UN za životnu sredinu izračunao je da su emisije u EU prošle godine pale za 7,5 odsto — u poređenju sa padom od 1,4 odsto u Sjedinjenim Državama i skokom od 5,2 i 6,1 odsto u Kini i Indiji.
Jedan od prvih zadataka za novu komisiju šefice EU Ursule fon der Lajen biće da pregovara sa državama članicama i parlamentom o privremenom cilju za 2040. – sa ciljem da Brisel smanji emisije za 90 odsto u poređenju sa nivoom iz 1990. godine.
Evropska narodna partija desnog centra — najveća grupacija u parlamentu, kojoj pripada fon der Lajen — već je rekla da taj cilj smatra „izuzetno ambicioznim“.
U širem smislu, desničarske stranke koje su ove godine ostvarile dobitke na izborima u celom bloku predvodile su optužbe protiv onoga što nazivaju „kaznenim“ ekološkim politikama – potpirujući strah da bi Brisel mogao biti primoran da smanji svoje klimatske ambicije.
Ipak, izveštaj EEA je jasno stavio do znanja da je potrebno više — a ne manje — da bi se blok održao na pravom putu.
Na osnovu mera koje se trenutno primenjuju u državama članicama, EEA je saopštila da projekcije ukazuju na smanjenje neto emisija od 43 odsto do 2030. u poređenju sa 1990. – što je još uvek daleko od cilja od 55 odsto.
Rečeno je da su 22 države dostavile dodatne projekcije koje uključuju „planirane, ali još ne pokrenute mere“ koje će, kada se uračunaju, smanjiti emisije za 49 odsto u istom vremenskom okviru.
„Da bi se zatvorio preostali jaz do 2030. godine, neophodno je da se smanjenje emisija nastavi brzim tempom u narednim godinama“, navodi agencija.
