Gotovo da je postala praksa da predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić bira na koja će poslanička pitanja odgovarati ili pak koristi dosetku tipa: „Vi pitajte šta vam je milo, a ja ću odgovoriti šta hoću.” Tako je bilo i u utorak na premijerskom satu u Skupštini Crne Gore, gde je poslaniku Socijalističke narodne partije Bogdanu Božoviću na pitanje o statusu srpskog jezika, podsećajući ga da, prema popisu, većina građana govori srpskim jezikom i nada se da je došlo vreme da se otvori dijalog kako bi srpski postao službeni u Ustavu Crne Gore, Spajić odgovorio da uvažava činjenice koje je pokazao popis i da poštuje sve građane, bez obzira na to koje su religije i kojim jezikom govore.
„Postoje svi elementi da se pokaže da niko nije diskriminisan u našoj državi. Sve ostalo smo već ispričali, već smo imali polemiku, ali nas je umor počeo hvatati”, rekao je on.
Poslanik Božović nije odustao rekavši: „Crna Gora je jedina država u kojoj službeni jezik nije jezik kojim govori većina građana. Imamo primere Švajcarske, Lihtenštajna, pa i preko okeana, kao u SAD, gde je službeni engleski, Argentini gde je španski, a pitanje jezika ne ugrožava suverenitet jedne države. Sve ostalo je plod političkih manipulacija.”
Na slično poslaničko pitanje, odgovor od Spajića nije dobio ni poslanik Ujedinjene Crne Gore Vladimir Dobričanin, koji je naveo:
„Ovo je dovelo do tirade neverovatnog narativa za koji sam mislio da smo ga 30. avgusta 2020. godine napustili i pobedili, ali on još postoji. Ovde su nam pretili da će reagovati ukoliko krenemo u izmenu Ustava. Naravno da ćemo ga izmeniti ako većina građana želi promenu. Menjali smo mi ustave kroz Jugoslaviju barem petnaest puta. Poražavajuće je da kolege iz određenih partija prete svima nama koji želimo da ispoštujemo većinski jezik u ovoj državi.”
Podsetio je da se „uvek vraćamo na istu priču kada se pomene srpski jezik – ili je Srbija ili Rusija, maligni uticaji, ili Vučić ili Vulin, ili ovaj ili onaj”.
„Oni koji su rekli da govore srpski, vi ste, uvaženi građani, a nemate nikakve veze s tim uticajima – već ste se izjasnili kojim jezikom govorite i da želite da srpski, kao najbrojniji, bude izjednačen sa jezikom koji se zove crnogorski,” kazao je Dobričanin.
No, tema srpskog jezika bila je na trenutak zaboravljena kada je poslanik Socijaldemokrata Branislav Nenezić optužio predsednika parlamenta Andriju Mandića da uklanjanje crnogorske zastave, sa potpisom bivšeg predsednika skupštine Ranka Krivokapića, iz hola skupštine predstavlja „direktan udar na dostojanstvo Crne Gore”.
„Ukoliko se zastava ne vrati na svoje mesto, ozbiljno ćemo razmotriti sve opcije, uključujući i bojkot sednica. Ako je i od Andrije Mandića, previše je”, poručio je Nenezić.
Mandić je odgovorio da je iz svog kabineta izmestio vrednu Lubardinu sliku i tako je učinio dostupnom svima koji dolaze u parlament, jer je do tada samo on bio privilegovan da uživa u lepoti dela jednog od najvećih slikara.
„Zastava je uklonjena prema propisima na osnovu kojih je i postavljena. Zanimljivo je da je vaš lider Ivan Brajović sakrio potpis vašeg i njegovog bivšeg lidera Krivokapića, i to vam tada nije smetalo. Zastava koja je bila tu nije zakonski propisana kao zastava Crne Gore; to je zastava sa potpisom bivšeg predsednika skupštine, gospodina Ranka Krivokapića. Sada se nalazi u mom kabinetu, i kako ćemo dalje odlučiti, to je pitanje istorijske vrednosti Crne Gore, koja će biti očuvana, kako svetlost ne bi oštetila platno i slično”, rekao je Mandić. „Želim da ta zastava bude poštovana. Nismo neko ko će se obračunavati sa prošlošću Crne Gore, već želimo da bude uvažena.”
Nakon što je Mandić učesnike protesta protiv ustoličenja mitropolita Joanikija na Belvederu nazvao „zečevima”, usledio je odgovor funkcionera Socijaldemokratske partije i gradonačelnika Cetinja Nikole Đuraškovića:
„Pošto Mandić spominje zečeve, neka taj junak dođe nakon uklanjanja naše zastave, da popije kafu na Cetinju, ako sme. I on i njegovi politički partneri koji ga drže na ovoj poziciji, a ne usuđuju se da se oglase, dok svakodnevno pokušava da ponižava Crnu Goru ponašajući se kao okupator.”
