Dugotrajna hipoteza da bi beskonačan broj majmuna, uz beskonačno vreme, mogao nasumičnim udaranjem u tastaturu proizvesti Šekspirova dela sada je dovedena u pitanje. Matematičari Stiven Vudkok i Džej Faleta sa Tehnološkog univerziteta u Sidneju objavili su rad u kojem analiziraju realističniju verziju teoreme o beskonačnom majmunu i dolaze do zaključka da majmuni, čak ni uz beskonačan broj godina, ne bi uspeli da proizvedu dela poput Hamleta.
Iako su eksperimenti povremeno izvođeni kako bi proverili ovu teoriju, manje poznata Teorema o konačnom majmunu, koja uključuje ograničen broj majmuna i ograničeno vreme, ipak je realnija u stvarnom svetu, gde ni vreme ni resursi nisu beskonačni. Vudkok i Faleta su proračune zasnovali na „konačnim“ uslovima: grupi od jednog do 200.000 majmuna sa tastaturama sa različitim brojem tastera. Računali su da majmuni pritiskaju jedan taster u sekundi tokom perioda googol godina (što je približno vreme trajanja Univerzuma do takozvane toplotne smrti, kada sva aktivnost prestaje) i došli su do zapanjujućih rezultata.
Njihovi proračuni pokazali su da čak ni u takvom okviru šimpanze ne bi uspele da proizvedu jednostavnija dela, a kamoli Šekspirova. Vudkok objašnjava: „Teorema o beskonačnom majmunu oslanja se na beskonačne uslove, ali u realnim okolnostima čak ni ogroman broj majmuna, ili gotovo beskonačan vremenski period, nije dovoljan da proizvede radove kompleksne poput Šekspirovih.” U slučaju jedne šimpanze koja kuca na tastaturi sa 30 tastera, verovatnoća da će tokom svog života proizvesti reč „banana“ iznosi tek 5%.
Simulacija sa 200.000 šimpanzi, od kojih svaka nasumično kuca više milijardi godina, daje gotovo nemoguću verovatnoću za reprodukciju bilo čega kompleksnijeg od dečje knjige od 1800 reči. Pokušaj pisanja Hamleta imao bi verovatnoću od 6,4 x 10^–7448254 – praktično jednaku nuli.
Tim iz Sidneja smatra da se Teorema o beskonačnom majmunu, kao i drugi paradoksi koji se oslanjaju na beskonačnost, može smatrati misaonim eksperimentom koji ne može imati stvarnu primenu. Istraživači su se dotakli i drugih matematičkih paradoksa, poput Zenonovog paradoksa o pokretu i paradoksa iz Sankt Peterburga, tvrdeći da beskonačni scenariji gotovo uvek daju rezultate suprotne onima u konačnim.
„Majmuni ne mogu nikada da proizvedu umetnička dela kao što je Šekspir, koliko god vremena imali“, objašnjava Faleta. Autori sugerišu da je Teorema o beskonačnom majmunu takođe paradoks, jer beskonačni i konačni scenariji daju kontradiktorne rezultate. Da citiramo Šekspira, zaključuju: „Moramo da se složimo s rečima samog Barda – ‘Ne’.“
