Antropolozi su provirili kroz gustu džunglu meksičkog poluostrva Jukatan i identifikovali davno izgubljeni grad Maja sa stepenastim hramskim piramidama kao rival Čičen Ici, Rio Beku i Tikalu.
Arheolozi tek treba da sprovedu terenske radove na terenu, ali na osnovu podataka daljinskog istraživanja, koji do najsitnijih detalja mapiraju čitave predele pod gustim šumama, čini se da je ova bujna i zelena šuma nekada bila dom Maja.
Novoopisani grad, nazvan Valerijana, ima prepun urbani pejzaž i ruralne rubove koji prevazilaze sve poznate gradove Maja koji se nalaze u Belizeu ili Gvatemali.
Istraživači iz SAD-a i Meksika su izbrojali čak 6.764 strukture koje se kriju ispod krošnje, a koje nikada ranije nisu proučavane.
Od 1940-ih, naučnicima je poznato da su delovi poluostrva Jukatan, uključujući moderne države Kampeče i Kintana Ro, nekada bili gusto naseljeni i opsežno uređeni od strane Maja između 250. i 900. godine nove ere.
Međutim, u poređenju sa drugim regionima poluostrva, istočne džungle Kampečea i zapadne ivice Kintana Roo bile su „u suštini terra incognita“ u okviru autoritativne baze podataka, kažu naučnici.
Meštani su, u međuvremenu, odavno znali da ovde postoje ruševine.
„Nismo samo pronašli ruralna područja i manja naselja“, kaže Luke Auld-Thomas sa Univerziteta Tulane i Univerziteta Severna Arizona u SAD.
„Takođe smo pronašli veliki grad sa piramidama tik pored jedinog autoputa u ovoj oblasti, u blizini grada u kojem se ljudi godinama aktivno bave poljoprivredom među ruševinama.
„Vlada nikada nije znala za to; naučna zajednica nikada nije znala za to. To zaista stavlja znak uzvika iza izjave da, ne, nismo pronašli sve, i da, ima još mnogo toga da se otkrije.“
Prvi blok ruševina Maja koji su mapirali Auld-Thomas i njegove kolege pronađen je južno i istočno od Rio Beka – poznatog pretkolumbovskog lokaliteta Maja sa piramidama hramova izgrađenim u jedinstvenom arhitektonskom stilu.
Novo mesto ima dve uparene piramide, a obrazac njegovih ruševina je sličan ‘gustom ruralnom’ poljoprivrednom naselju Rio Bek.
Čini se da je drugi blok ruševina Maja epicentar velikog urbanog područja. Grad Valerijana uključuje slatkovodnu lagunu i dva glavna čvorišta monumentalne arhitekture povezana gustim naseljem.
Jedno od ovih čvorišta ima „sva obeležja političke prestonice klasičnih Maja“, objašnjavaju antropolozi, uključujući hramske piramide, teren za loptu, sezonski vodotok, više zatvorenih trgova i nasip koji ih povezuje.
Sve u svemu, infrastruktura pokriva svaki inč površine istraživanja, oko 16,6 kilometara (6,4 milje) na kvadrat. Poljski zidovi i terase za poljoprivredu su sveprisutni.
„Otkriće Valerijane naglašava činjenicu da još uvek postoje velike praznine u našem znanju o postojanju ili odsustvu velikih lokacija unutar još nemapiranih područja nizije Maja“, piše tim.
Treći i poslednji blok je sasvim drugačiji. Retko je i ima samo raštrkane ili slabo grupisane rezidencije, bez spomenika ili objekata za skladištenje vode koji se mogu videti pomoću Lidara.
Neki stručnjaci, međutim, tvrde da Lidar tehnologija čini da Jukatan izgleda gušće naseljeno nego što je zapravo bio. Danas postoji mnogo debata oko toga da li su velike lokacije Maja zapravo gradovi, u kojima se nalazi velika populacija, ili samo mesta na kojima se elita može družiti i osećati se posebnim.
Međutim, na osnovu ovog novog otkrića, Auld-Thomas i njegove kolege kažu da „mogu samo zaključiti da su gradovi i gusta naselja jednostavno sveprisutni u velikim delovima centralne nizije Maja“.
„Svako ko čeka slabo naseljeno zaleđe Maja… ponestaje mesta za traženje“, dodaju oni.
