Evropska komisija je u izveštaju za Kosovo za 2024. godinu, usvojenom u okviru Paketa proširenja EU, kritikovala Prištinu zbog sprovođenja aktivnosti koje su u suprotnosti sa obavezama iz dijaloga, posebno na severu Kosova i Metohije (KiM). U izveštaju se poziva na hitno formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Komisija je navela da je Kosovo više puta sprovodilo aktivnosti koje su protivne njegovim obavezama, uključujući policijske operacije protiv kancelarija i službi koje podržava Srbija, kao i zatvaranje kancelarija Poštanske banke Srbije i Pošte Srbije na severu KiM. Takođe, usvojena je uredba Centralne banke Kosova koja od 1. februara 2024. godine zabranjuje transakcije u bilo kojoj valuti osim evra, što dodatno otežava finansijske tokove za srpske zajednice.
U izveštaju se ističe da su tenzije na severu KiM visoke, a Komisija je ponovila zabrinutost zbog nedostatka koordinacije između Prištine i Beograda, što može dovesti do daljeg pogoršanja već nestabilne situacije. „Odluka o gotovinskom poslovanju efektivno zabranjuje transfer sredstava iz srpske vlade kosovskim Srbima, a nedostatak obostrano prihvatljivog rešenja za pogođene građane je posebno zabrinjavajući“, navodi se u izveštaju.
Komisija je takođe podsetila da se od Beograda i Prištine očekuje da ispunjavaju obaveze iz Sporazuma o normalizaciji odnosa, što uključuje osnivanje ZSO. Očekuje se da Priština započne proces uspostavljanja ZSO prema evropskom predlogu, dok se Beograd poziva da paralelno počne s priznavanjem kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
Dodatno, Komisija je zatražila povratak srpskih zvaničnika u kosovske institucije, održavanje lokalnih izbora na severu KiM, poštovanje aranžmana za zvanične posete, kao i konstruktivno angažovanje na otvaranju mosta u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj vozila. Izveštaj je ukazao na nedostatak napretka u sprovođenju političke deklaracije o nestalim licima usvojene u maju 2023. godine.
Na kraju, Evropska komisija je istakla da su nedovoljni koraci Srbije da obezbedi odgovornost za nasilni napad u Banjskoj, koji je opisan kao „najteža eskalacija u poslednjih nekoliko godina“, dodatno otežali proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.
