Šef najveće evropske organizacije za ljudska prava pozvao je vladu etnički podeljenog Kipra da dozvoli prolaz za skoro tri desetine tražilaca azila koji su mesecima bili nasukani u šatorima unutar tampon zone pod kontrolom UN.
Majkl O’Flaherti, komesar Saveta Evrope za ljudska prava, rekao je u pismu objavljenom u sredu da se, uprkos tome što dobija hranu, vodu i drugu pomoć, oko 35 ljudi, uključujući malu decu, i dalje suočava sa „lošim životnim uslovima” koji ga čine teško im je da nabave stvari kao što su adaptirano mleko i pelene za bebe.
Migranti, koji dolaze iz zemalja uključujući Siriju, Iran, Sudan, Avganistan i Kamerun, zaglavljeni su u tampon zoni koja razdvaja otcepljene kiparske Turke severno od ostrvske države istočnog Mediterana i jug kiparskih Grka gde je sedište međunarodno priznate vlade.
U pismu upućenom kiparskom predsedniku Nikosu Hristodulidesu, O’Flaherti je rekao da će produženi boravak migranata u takvim uslovima verovatno uticati na njihovo mentalno i fizičko zdravlje, što ilustruju pokušaji samoubistva dve žene.
O’Flaherti je rekao da priznaje „ozbiljnost i složenost“ napora kiparskih vlasti da zaustave tok migranata koji prelaze tampon zonu sa severa na jug da traže azil u mestu gde se nalazi međunarodno priznata vlada.
Ali on je rekao da to ne znači da kiparske vlasti mogu da ignorišu svoje obaveze prema međunarodnom pravu da migrantima ponude „efikasan pristup procedurama za dobijanje azila i adekvatnim uslovima za prijem“.
O’Flahertijevo pismo dolazi nekoliko meseci nakon što je agencija UN za izbeglice takođe pozvala kiparsku vladu da dozvoli migrantima da traže azil.
Prelasci migranata sa severa na jug su naglo opali poslednjih meseci nakon što su kiparske vlasti donele niz strogih mera uključujući postavljanje kamera i specijalne policijske patrole duž delova tampon zone duge 180 kilometara.
Kiparska vlada je ustupila kontrolu nad tampon zonom mirovnim snagama UN nakon što su se borbene linije stabilizovale nakon turske invazije 1974. koju je pokrenuo državni udar sa ciljem ujedinjenja ostrva sa Grčkom. Kiparske vlasti su stalno govorile da neće dozvoliti da tampon zona postane kapija za priliv ilegalnih migracija koji predstavlja „ozbiljan pritisak“ na sistem azila ostrva.
Ranije ove godine, Kipar je suspendovao obradu zahteva za azil sirijskih državljana nakon što je dodelio međunarodnu zaštitu 14.000 Sirijaca u poslednjoj deceniji.
Kristodulides je to podvukao O’Flahertiju u pismu odgovora, rekavši da su kiparske vlasti obavezne da učine sve što je u njihovoj moći da razbiju mreže krijumčarenja ljudi koje premeštaju ljude iz kontinentalne Turske na severni Kipar, a zatim na jug.
Podrazumeva se da svi migranti imaju turske boravišne dozvole i da su na sever stigli redovnim letovima.
Kiparski predsednik je rekao da će vlasti „učiniti sve napore“ u skladu sa međunarodnim pravom „da spreče normalizaciju neregularnih prelazaka“ kroz tampon zonu.
U vezi sa zaglavljenim tražiocima azila, Hristodulides je rekao da vlada nudi zalihe i zdravstvenu zaštitu i uverio O’Flahertija da ćemo „rešiti ovu stvar u narednih nekoliko nedelja“, bez detaljnijeg objašnjenja.
Kiparski predsednik je takođe branio patrole koje brodovi pomorske policije sprovode u međunarodnim vodama kako bi sprečili da čamci migranata stignu do ostrva morskim putem. On je rekao da su te patrole u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom i odbacio navode da se pomorska policija angažuje u „odbijanju“ brodova migranata.
Ranije ovog meseca, Evropski sud za ljudska prava presudio je da je Kipar prekršio pravo dvojice sirijskih državljana da zatraže azil u toj ostrvskoj državi nakon što ih je, i više od dvadeset drugih ljudi, zadržao u čamcu na moru dva dana pre nego što ih je poslao. nazad u Liban.
O’Flaherti je zatražio od Hristodulidesa da osigura da sve kiparske operacije na moru poštuju obaveze koje proizilaze iz sudske presude i da sprovede nezavisne istrage o navodima o „nezakonitim povratcima i zlostavljanju“ migranata na kopnu i na moru.
