Američka ekonomija je verovatno nastavila zdravim tempom rasta od jula do septembra, podržana potrošnjom potrošača, uprkos visokim kamatnim stopama. Prema prognozama FactSet-a, Ministarstvo trgovine će izvestiti da je bruto domaći proizvod porastao za 2,6% godišnje u trećem kvartalu, što je nešto manje u odnosu na prethodni kvartal. Ipak, ovaj rast predstavlja solidan tempo, dok se Amerikanci suočavaju sa ekonomskim pitanjima uoči predsedničkih izbora.
Ovo je prva od tri procene rasta BDP-a za treći kvartal, a uprkos visokim kamatama koje je Federalna rezerva nametnula kako bi suzbila inflaciju, američka ekonomija je pokazala iznenađujuću otpornost. I pored prognoza o recesiji, privreda i dalje raste, sa kontinuiranim zapošljavanjem i potrošnjom.
Konferencijski odbor je zabeležio značajan porast indeksa poverenja potrošača, dok je procenat onih koji očekuju recesiju u narednih 12 meseci pao na najniži nivo od postavljanja ovog pitanja. Istovremeno, tržište rada, koje je nekada bilo veoma aktivno, pokazuje određeni pad. Broj otvorenih radnih mesta je opao, iako je prosečan broj novih radnih mesta dodatih tokom ove godine i dalje značajan.
Očekuje se da će Ministarstvo rada izvestiti da je u oktobru otvoreno 120.000 radnih mesta, ali ovaj broj će možda biti manji zbog posledica uragana i problema u avio-industriji. Federalna rezerva je smanjila referentnu stopu, a planira dodatna smanjenja na narednim sastancima. Očekuje se da će ove godine biti još nekoliko smanjenja stopa, što će verovatno rezultirati nižim stopama zaduživanja za potrošače i preduzeća.
Inflacija je opala sa najvišeg nivoa u poslednjih četrdeset godina na 2,4%, blizu ciljanog nivoa od 2% Federalne rezerve. Cene i dalje su iznad nivoa pre pandemije, što predstavlja izazov za potpredsednicu Kamalu Haris u trci protiv bivšeg predsednika Donalda Trampa. Ekonomisti većinski sugerišu da bi politike Trampove administracije mogle pogoršati inflaciju.
