Rano izlaganje grubom roditeljstvu tokom predškolskih godina može imati široko rasprostranjene efekte na organizaciju komunikacije celog mozga. Kasnije izlaganja utiču na određene oblasti mozga.
Nova studija Univerziteta u Mičigenu objavljena u JAMA Pedijatrija naglašava kako je grubo i toplo roditeljstvo tokom ranog, srednjeg i kasnog detinjstva uticalo na razvoj mozga tokom adolescencije i kako su ove promene predvidele kasnije mentalno zdravlje.
Istraživači su koristili novu statističku metodu da identifikuju da li postoje „osetljivi periodi“ u detinjstvu kada je mozak posebno podložan spoljnim uticajima i da li bi iskustva tokom ovih osetljivih perioda mogla predvideti mentalno zdravlje tokom stresnog perioda poput pandemije COVID-19. Takođe su koristili napredne tehnike snimanja mozga da bi istražili kako informacije teku kroz mozak u razvoju.
„Razumevanje ovih osetljivih perioda može da informiše o efikasnijoj politici i strategijama intervencije“, rekao je Luk Hajd, profesor psihologije na Univerzitetu u M i fakultetski saradnik na Institutu za društvena istraživanja.
Kleantis Majkl, diplomirani student U-M i prvi autor studije, kaže da „nalazi ukazuju na to da ranije intervencije mogu ponuditi šire koristi za razvoj mozga“.
Podaci su došli iz 21-godišnje longitudinalne kohortne studije o mladima i porodicama sa niskim primanjima iz Detroita, Čikaga i Toleda, Ohajo. Podaci koji potiču iz Studije o budućnosti porodice i dobrobiti dece prikupljeni su od februara 1998. do juna 2021. Trenutni uzorak studije uključuje analizu 173 mladih.
Roditelji su prijavili njihovo grubo ponašanje—psihološku i fizičku agresiju—a posmatrači su zabeležili toplo roditeljstvo (reagovanje) za decu uzrasta od 3, 5 i 9 godina. Dodatna podstudija sa neuroimadžingom urađena je za mlade u dobi od 15 godina. Šest godina kasnije, tokom Pandemija COVID-19, učesnici su prijavili svoje simptome anksioznosti i depresije.
Nalazi su pokazali da je grubo roditeljstvo roditelja tokom ranog detinjstva uticalo na celokupnu organizaciju mozga u adolescenciji. Međutim, grubo roditeljstvo u kasnom detinjstvu je preciznije uticalo na kortikolimbičko kolo – specifičan deo mozga koji uključuje amigdalu i frontalni korteks i koji je uključen u obradu i regulisanje emocija.
Istraživači su takođe ispitali pozitivne aspekte roditeljstva i otkrili da je toplo roditeljstvo tokom srednjeg detinjstva povezano sa načinom na koji je amigdala, mali deo mozga uključen u emocije i obradu pretnji, različito povezan sa drugim delovima mozga. Važno je da je roditeljska toplina predvidela smanjenje anksioznosti i depresije 15 godina kasnije tokom pandemije COVID-19 zbog efekata na amigdalu.
Hajd kaže da istraživanje pokazuje da uticaj pozitivnih i negativnih iskustava na mozak može biti različit u zavisnosti od toga kada u životu imamo ta iskustva.
„Koristi nove metode za testiranje prastarih pitanja iz razvojne psihologije o tome da li deca imaju osetljive periode razvoja mozga“, rekao je on.
Majkl kaže da „pošto se činilo da ova iskustva utiču na kasniji rizik od depresije i anksioznosti, ovo istraživanje naglašava periode ranjivosti i mogućnosti za tretmane i politike za promovisanje zdravog, dugoročnog razvoja. Intervencije za roditelje i politike koje podržavaju roditelje mogu imati dublje uticaje ranije u životu.“
