Studija španskog Nacionalnog istraživačkog saveta (CSIC), agencije zavisne od Ministarstva nauke, inovacija i univerziteta Španije, zaključuje da su se najintenzivniji događaji saharske prašine ikada zabeleženi u mrežama za praćenje kvaliteta vazduha u Španiji i Portugalu dogodili između 2020. i 2022.
Ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Atmosferska hemija i fizika, potvrđuje rekordnu prirodu prašnih oluja koje su se dogodile u februaru 2020. na Kanarskim ostrvima i martu 2022. u kontinentalnoj Španiji i kontinentalnom delu Portugala, povezane sa tako visokim koncentracijama prašine koje su nebo pretvorile u narandžasto.
Koncentracije prašine bile su toliko visoke da monitori kvaliteta vazduha nisu bili u stanju da izmere tako visoku koncentraciju udisanja PM 10 čestica, pa su Serhio Rodrigez i Džesika Lopez Darijas, istraživači CSIC-a na Institutu za prirodne proizvode i agrobiologiju na Tenerifima (Kanarska ostrva), razvili metodologiju rekonstrukcije podataka. Koncentracija udišućih čestica PM 10 i PM 2,5, odnosno čestica prečnika manjeg od 10, odnosno 2,5 mikrona, ključni je rekord u mrežama kvaliteta vazduha, u standardima Evropske unije.
Od početka februara 2020. godine, dva naučnika iz CSIC-a su primetila da su tokom događaja prašine u Sahari, PM 10 monitori mreže kvaliteta vazduha na Kanarskim ostrvima doživeli „zasićenje“, odnosno „koncentracije PM 10 porasle do 1.000 µg/m 3, najveća koncentracija koju mnogi komercijalni instrumenti mogu izmeriti, koncentracija PM 10 mnogo veća od 20 do 30 µg/m 3 PM 10 karakterističnih za Kanarska ostrva u uslovima bez prašine“, objasnio je Rodrigez.
Tokom ovih događaja, PM 10 monitori su bili zasićeni, dok su PM 2,5 monitori pokazivali visoke, ali promenljive koncentracije, što im je omogućilo da razviju novu metodologiju rekonstrukcije podataka koja bi mogla biti potvrđena pomoću nekoliko instrumenata koji mogu da izmere više od 1.000 µg/m 3 . Ova metodologija rekonstrukcije primenjena je na događaje prašine koji su uticali na Kanarska ostrva u februaru 2020., februaru 2021., januaru i februaru 2022. i na Iberijskom poluostrvu sredinom marta 2022. godine.
Rekonstruisani podaci su pokazali da su „tokom ovih događaja prašine prosečne koncentracije PM 10 čestica koje se mogu udisati tokom jednog sata dostigle vrednosti blizu 5.000 mikrograma po kubnom metru na Tenerifima i Almeriji i premašile 5.250 mikrograma po kubnom metru na Gran Kanariji“, rekla je Džesika. .
Istraživači su analizirali podatke za period 2000–2022. 341 stanice za praćenje kvaliteta vazduha u Španiji i Portugalu i rekonstruisali 1.690 podataka (prosek od 1 sata) o koncentracijama PM 10 u 55 stanica. Zatim su izračunate prosečne 24-časovne koncentracije PM 10, pošto je to parametar koji koristi Svetska zdravstvena organizacija, a koja preporučuje da stanovništvo ne bude izloženo koncentracijama većim od 45 µg/m 3 . Rezultati pokazuju da su tokom saharskih pojava prašine u periodu 2020–2022, koncentracije PM 10 doživjele značajan porast u odnosu na saharske pojave prašine u periodu 2000–2019.
Na Kanarskim ostrvima, intenzivni događaji prašine su obično (2000–2019) imali koncentracije PM 10 između 200 i 400 µg/m 3 — 24-časovni prosek; međutim, u periodu 2020–2022. bilo je 6 ekstremnih pojava prašine sa koncentracijama PM 10 u opsegu 600–1.840 µg/m 3 ; poslednja vrednost zabeležena na ostrvu Gran Kanarija.
Kontinentalna Španija i kontinentalni Portugal dostigli su rekordne koncentracije PM 10 tokom događaja prašine od 15. do 16. marta 2022. godine, kada je ogromna prašnjava vazdušna masa iz Alžira prešla Iberijsko poluostrvo od jugoistoka ka severozapadu.
„U kontinentalnoj Španiji i kontinentalnom Portugalu, koncentracije PM 10 tokom saharske prašine obično su niže od 100 mikrograma po kubnom metru; međutim, tokom ekstremne prašine od 15. do 16. marta 2022., prosečne koncentracije PM 10 24 sata bile su slične onim tipičnim pustinje Sahare, sa vrednostima u rasponu od 1.500–3.100 u Almeriji, 800–950 u Salamanci, Avili i Valjadolidu, 600–650 u centralnom Portugalu i 440–480 u Orenseu i severnom Portugalu“, rekao je Rodrigez.
Ovo su najveće koncentracije prašine ikada zabeležene u mreži kvaliteta vazduha od kada su merenja standardizovana u Evropskoj uniji 2005. Istraživači su takođe analizirali prethodne podatke.
Ovi ekstremni događaji sa prašinom se dešavaju u anomalnom meteorološkom scenariju, koji karakteriše blokirajuća anticiklonalna situacija na Iberijskom poluostrvu i zapadnoj Evropi, koji odstupaju ka jugu, ka regionu Kanarskih ostrva–Kabo Verde; cikloni su redovno bili povezani sa zapadnom cirkulacijom srednje geografske širine.
Anticiklon iznad Iberijskog poluostrva i ciklon južno od Kanarskih ostrva – Kabo Verde stvara meteorološki dipol (u smeru kazaljke na satu iznad anticiklona i suprotno od kazaljke na satu u ciklonu) sa intenzivnim vetrovima koji rezultira masivnom emisijom i transportom prašine.
Ova studija se ne bavi da li su ovi ekstremni događaji prašine uzrokovani klimatskim promenama. Međutim, istraživači ističu da su se svi ovi ekstremni događaji sa prašinom desili tokom meteoroloških anomalija na severnoj hemisferi koje karakterišu suptropski anticikloni koji se pomeraju na veće geografske širine, prošireni tropski pojas i pojačani Rosbi talasi srednje geografske širine, karakteristike koje podsećaju na anomalije u atmosferskoj cirkulaciji povezane sa klimatskim promenama, prema prethodnim studijama.
Ekstremni događaji sa prašinom, koje autori ove studije nazivaju „dukt epizodama“, su meteorološki fenomen u nastajanju. U 2018. događaj dukt uticao je na istočni Mediteran. U junu 2020. takozvana epizoda Godzile pogodila je Karibe i Severnu Ameriku. U martu 2021. u Kini su se dogodila dva dukt događaja, a u novembru 2021. nova dukt epizoda dogodila se u Uzbekistanu, svi događaji izazvani meteorološkim dipolima.
Ovi dukt događaji se dešavaju u paradoksalnom kontekstu u kojem se emisije prašine smanjuju u severnoj Africi i Aziji zbog smanjenja brzine vetra povezanog sa klimatskim promenama, što je karakteristika koja izuzetno otežava dugoročnu prognozu ovih pojava.
