Koncentracije gasova staklene bašte u atmosferi dostigle su nove rekordne vrednosti 2023. godine, zaključavajući buduća povećanja temperature u godinama koje dolaze, upozorile su Ujedinjene nacije u ponedeljak.
Nivoi tri glavna gasa staklene bašte – ugljen-dioksida koji zagreva klimu, metana i azot-oksida – ponovo su porasli prošle godine, saopštila je agencija UN za vremenske prilike i klimu.
Svetska meteorološka organizacija saopštila je da se ugljen-dioksid akumulira u atmosferi brže nego ikad, za više od 10 odsto za dve decenije.
Godišnji bilten SMO o gasovima sa efektom staklene bašte dolazi uoči klimatskog samita UN-a 11-22. novembra COP29 u Bakuu.
„Još jedna godina. Još jedan rekord. Ovo bi trebalo da zazvoni uzbunu među donosiocima odluka,“ izjavila je šefica SMO Celeste Saulo u izjavi.
„Očigledno smo skrenuli sa puta da ispunimo cilj Pariskog sporazuma.
Prema Pariskom sporazumu iz 2015. godine, zemlje su se složile da ograniče globalno zagrevanje na „znatno ispod“ dva stepena Celzijusa iznad prosečnih nivoa izmerenih između 1850. i 1900. – i 1,5C ako je moguće.
Sve dok se emisije nastavljaju, gasovi staklene bašte će se akumulirati u atmosferi, podižući globalne temperature, saopštila je SMO.
Prošle godine su globalne temperature na kopnu i moru bile „najviše u rekordima iz 1850. godine“, navodi se u saopštenju.
S obzirom na to koliko dugo CO 2 traje u atmosferi, trenutni nivoi temperature će se nastaviti decenijama, čak i ako se emisije brzo smanje na neto nulu.
U 2023., koncentracije CO 2 bile su na 420 delova na milion (ppm), metana na 1.934 delova na milijardu, a azot oksida na 336 delova na milijardu.
To označava porast od 151 odsto, 265 odsto i 125 odsto u odnosu na predindustrijski nivo pre 1750. godine.
„Ovo je više od obične statistike. Svaki deo na milion i svaki delić povećanja temperature ima pravi uticaj na naše živote i našu planetu“, rekao je Saulo.
CO 2 čini oko 64 procenta efekta zagrevanja na klimu.
Njegovo godišnje povećanje od 2,3 ppm označilo je 12. godinu zaredom sa povećanjem većim od dva ppm – nizom uzrokovanom „istorijski velikim emisijama CO 2 fosilnih goriva u 2010-im i 2020-im“, navodi se u izvještaju.
Prošlogodišnja cifra je 11,4 odsto iznad 337,1 ppm zabeleženih 2004. godine.
„CO 2 se akumulira u atmosferi brže nego u bilo kom trenutku tokom ljudskog postojanja“, navodi se u izveštaju i dodaje da je trenutni nivo CO 2 u atmosferi bio 51 odsto veći od onog iz predindustrijske ere.
Poslednji put kada je Zemlja iskusila uporedivu koncentraciju CO 2 pre tri do pet miliona godina, kada je temperatura bila 2-3 stepena viša, a nivo mora bio 10-20 metara viši nego sada, navodi se u saopštenju.
Nešto manje od polovine emisije CO 2 ostaje u atmosferi, dok ostatak apsorbuju okeanski i kopneni ekosistemi.
Ali sada se „suočavamo sa potencijalnim začaranim krugom“, upozorio je zamenik šefa SMO Ko Baret.
Same klimatske promene mogle bi uskoro da „uzrokuju da ekosistemi postanu veći izvori gasova staklene bašte“, rekla je ona.
„Šuljski požari bi mogli da ispuste više emisija ugljenika u atmosferu, dok bi topliji okean mogao da apsorbuje manje CO2. Shodno tome, više CO 2 bi moglo ostati u atmosferi kako bi se ubrzalo globalno zagrevanje.
„Ove klimatske povratne informacije su kritična briga za ljudsko društvo.“
