Ekonomija Ruske Federacije i njeni vojni napori suočavaju se s sve većim pritiskom, a postavlja se pitanje može li Vladimir Putin održati ratni napor na duže staze, izveštava Institut za proučavanje rata (ISV). Prema analizi ISV-a, u članku objavljenom u The Washington Postu ističe se da ruska ekonomija možda dostiže „tačku pregrevanja“ zbog visokih vojnih troškova, što je dovelo do povećanja ekonomskog rasta i pritisnulo kompanije da povećaju plate kako bi ostale konkurentne.
Prema izveštaju, guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiulina upozorila je u julu 2024. godine da su radna snaga i proizvodni kapaciteti Rusije „skoro iscrpljeni“. U isto vreme, regionalne vlasti u Rusiji povećavaju bonuse za vojno osoblje kako bi održale tempo regrutacije u oružane snage. Analitičari ističu da ovo naglašava ograničenu dostupnost ljudskih resursa u Rusiji i potrebu za finansijskim izdvajanjima za nadoknadu gubitaka na frontu.
Analitičari ISV-a tvrde da Putin verovatno smatra da bi dodatna mobilizacija bila preskupa za njegov režim, te se zbog toga opredeljuje za „kriptomobilizaciju“ koja sve više opterećuje rusku ekonomiju. Nedavna prisutnost severnokorejskih trupa na ruskom tlu ukazuje na slabost Putinovog sistema generisanja snaga, prema istim analitičarima.
Rusija je uspela transformisati svoju ekonomiju kako bi izbegla kolaps pod pritiskom sankcija, ali se očekuje da će posledice biti ozbiljne u naredne 2-3 godine, prema evropskom komesaru za ekonomiju Paolu Đentiloniju.
