Istraživači su identifikovali ćelije kože odgovorne za orkestriranje slučajeva dve od po život najopasnijih reakcija na lekove. Stevens-Johnsonov sindrom (SJS) i toksična epidermalna nekroliza (TEN) dovode do stvaranja plikova i odvajanja kože i sluzokože i nose prosečnu stopu smrtnosti od 20%.
U studiji objavljenoj u Nature Communications, istraživači otkrivaju da citotoksične CD8 + T-ćelije, koje su aktivirane i naoružane unutar same kože, ciljaju i ubijaju same ćelije kože (keratinocite) koje omogućavaju njihovu aktivaciju.
Po prvi put, korišćene su napredne jednoćelijske tehnike multi-omskog sekvenciranja za analizu kože i tečnosti plikova pacijenata sa SJS/TEN, a ovaj pristup je identifikovao ranije nepoznate ćelijske i molekularne potpise i interakcije između imunih ćelija i ćelija kože koje pokreću destruktivni proces.
Profesorka Elizabeth Filips, MD, direktorka Centra za kliničku farmakologiju na Institutu za imunologiju i infektivne bolesti Univerziteta Mardok (iiid), rekla je da bi nalazi mogli da dovedu do alata kako za raniju dijagnozu, tako i za ciljanije i efikasnije tretmane za obolele od SJS/TEN.
„Jedan od najintrigantnijih nalaza studije je da ćelije kože ili epiderme poznate kao keratinociti igraju ključnu ulogu u naoružavanju T ćelija. Keratinociti ne samo da aktiviraju ubice CD8 + T-ćelija, već izgleda da gube i deo njihove prirodne odbrane“, rekao je profesor Filips.
„Ovo stvara samodestruktivni ciklus u kome same ćelije odgovorne za zaštitu kože okreću imuni sistem protiv sebe.“
Iako se ove CD8 + T ćelije samo proširuju u koži nakon izlaganja leku koji izaziva, profesor Filips je rekao da je prethodni rad ove istraživačke grupe pokazao da se za određene lekove HLA tipizacija može koristiti preventivno za identifikaciju pojedinaca u riziku od razvoja SJS/TEN. izbegavanjem njihovog izlaganja leku.
„Ovo je veliki korak napred u razumevanju i borbi protiv retkih, ali teških reakcija na lekove, donoseći nadu pacijentima i porodicama pogođenim ovim razornim uslovima“, rekao je profesor Filips.
