Globalni napori da se zaštite svetske biljke i životinje su ostvarili blagi napredak, a neke vrste su i dalje u ozbiljnom padu, prema dva izveštaja objavljena u ponedeljak na velikom samitu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Kolumbiji.
Izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) ocenjuje globalni napredak od njegovog izveštaja o biodiverzitetu 2020. Pre dve godine, 196 zemalja potpisalo je istorijski sporazum o zaštiti biodiverziteta na 30% planete do 2030. godine.
Samit o biodiverzitetu koji je u toku u Kaliju, Kolumbija, nastavak je sporazuma iz 2022. u Montrealu, koji uključuje 23 mere za zaustavljanje i preokretanje gubitka prirode. Jedan poziva da se 30% planete i 30% degradiranih ekosistema stavi pod zaštitu do 2030. godine.
Izveštaj UNEP-a navodi da su zemlje postigle određeni napredak u pogledu obećanja, ali da se širenje globalne mreže mora ubrzati u narednih šest godina da bi ispunile cilj. Izveštaj kaže da se 17,6% kopna i unutrašnjih voda i 8,4% okeana i priobalnih područja na globalnom nivou nalaze unutar dokumentovanih zaštićenih i očuvanih područja.
„Povećanje pokrivenosti od 2020. godine, što je više od dvostruko veće od Kolumbije, treba da se proslavi“, navodi se u saopštenju UNEP-a. „Ali to je porast od manje od 0,5 procentnih poena u oba domena.
Područje kopna otprilike veličine Brazila i Australije zajedno i morsko područje veće od Indijskog okeana moraju biti zaštićene i očuvane do 2030. kako bi se ispunio globalni cilj, saopštio je UNEP.
„Jednako je važno da ove oblasti budu efikasne i da ne utiču negativno na ljude koji žive u njima i oko njih, a koji su često njihovi najvredniji čuvari“, rekla je izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen. „Današnji značajan izveštaj pokazuje da je postignut određeni napredak u poslednje četiri godine, ali se ne krećemo ni izbliza ni dovoljno brzo.
Izveštaj UNEP-a koristi najnovije zvanične podatke koje su prijavile vlade i druge zainteresovane strane inicijative.
„’30 sa 30′ je ambiciozan cilj, ali onaj koji je još uvek na dohvat ruke ako međunarodna zajednica radi zajedno preko granica, demografije i sektora,“ rekla je Gretel Agilar, generalna direktorka Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). ).
IUCN je u ponedeljak saopštio da je 38 odsto svetskih stabala u opasnosti od izumiranja.
Organizacija sa sedištem u Švajcarskoj kaže da njena Crvena lista ugroženih vrsta sada uključuje 166.061 vrstu – od kojih 46.337 preti izumiranje.
Drveće sada čini više od jedne četvrtine vrsta na njegovoj listi ugroženih vrsta, a broj ugroženih stabala je više nego dvostruko veći od broja ugroženih ptica, sisara, gmizavaca i vodozemaca zajedno, saopštio je IUCN.
Vrste drveća su u opasnosti od izumiranja u 192 zemlje širom sveta, saopštila je organizacija. Najveći udeo ugroženog drveća nalazi se na ostrvima jer su posebno ugrožena zbog krčenja šuma za urbani razvoj i poljoprivredu, kao i invazivnih vrsta, štetočina i bolesti.
„Ova sveobuhvatna procena predstavlja prvu globalnu sliku statusa očuvanja drveća, što nam omogućava da donesemo bolje informisane odluke o očuvanju i preduzmemo mere za zaštitu drveća tamo gde je to hitno potrebno“, rekao je Malin Rivers, rukovodilac Globalne procene drveća u Botaničkim baštama. International.
Globalni gubitak drveća predstavlja veliku pretnju hiljadama drugih biljaka, gljiva i životinja, prema IUCN.
U izveštaju se takođe navodi da se status očuvanosti zapadnoevropskog ježa pogoršao i sada je naveden kao „skoro ugrožen“, sa procenjenim brojem smanjenim za 16 do 33% u poslednjih 10 godina.
Najgori pad zabeležen je i do 50% u Bavarskoj u Nemačkoj i Flandriji u Belgiji. Pad je vođen „sve većim ljudskim pritiscima, posebno degradacijom ruralnih staništa intenziviranjem poljoprivrede, puteva i urbanog razvoja“, navodi se u izveštaju.
