Kada je Isak Njutn formulisao svoje zakone kretanja 1687. godine, postavio je temelje fizike koji su i danas predmet široke rasprave. Njegovi principi, napisani na latinskom jeziku, su bili predmet mnogih tumačenja tokom vekova, ali nedavno otkriće filozofa Daniel Hoeka iz Virđinije postavlja pitanje da li smo možda pogrešno razumeli Njutnov prvi zakon kretanja.
Hoek tvrdi da je originalni engleski prevod Njutnovih principa sadržavao grešku koja je promakla sve do 1999. godine, kada su naučnici primetili zanemarenu latinsku reč „kuatenus“, što znači „ukoliko“, a ne „osim ako“, kako je dosad bilo protumačeno. Ova sitnica menja suštinski značaj prvog Njutnovog zakona, ukazujući da je svaka promena u kretanju tela posledica spoljašnjih sila, a ne samo održavanje inercije.
Iako je ova korekcija važna za razumevanje Njutnovih principa, mnogi se i dalje opiru ideji Hoeka, smatrajući je ili previše revolucionarnom ili suviše očiglednom. Ipak, pažljivo proučavanje Njutnovih spisa može nam pružiti uvid u to kako je veliki naučnik razmišljao o sili i kretanju.
Hoek ističe da je Njutn svoj prvi zakon ilustrovao konkretnim primerima, poput rotirajućeg vrha koji se usporava usled trenja vazduha. Ovaj primer jasno pokazuje kako se Njutnovi zakoni primenjuju na objekte podložne spoljnim silama, što je bila revolucionarna ideja u to vreme.
Revidirano tumačenje Njutnovih principa naglašava da isti fizički zakoni vladaju kako na Zemlji, tako i u svemiru. Ideja da su planete, zvezde i druga nebeska tela podložna istim principima kao i objekti na Zemlji povezuje nas sa širim kosmosom na potpuno nov način.
Hoekova analiza, objavljena u časopisu Filozofija nauke, pruža nam dublji uvid u Njutnov rad i njegovo razumevanje sile i kretanja. Dok se mnogi možda i dalje protive ovom novom tumačenju, važno je sagledati kako ova otkrića doprinose našem razumevanju temelja fizike koji su postavljeni pre tri veka.
