Globalno tržište stojećih stolova je u procvatu, a predviđa se da će dostići 12,6 milijardi američkih dolara do 2032. Ovi stolovi su pozdravljeni kao jednostavno rešenje za zdravstvene rizike povezane sa celodnevnim sedenjem. Međutim, nedavna istraživanja sugerišu da stajanje možda nije sredstvo za jačanje zdravlja kojem su se mnogi nadali.
Nova studija iz Australije koja je uključila preko 83.000 učesnika otkrila je da produženo stajanje možda neće poboljšati zdravlje srca i čak može povećati rizik od određenih problema sa cirkulacijom.
Istraživači su otkrili da dugo stajanje ne smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. U stvari, trošenje previše vremena bilo sedeći ili stojeći je povezano sa većim rizikom od problema kao što su proširene vene i osećaj vrtoglavice ili vrtoglavice kada ustanete.
Fraza „sedenje je novo pušenje“ postala je popularna u poslednjoj deceniji, naglašavajući opasnosti sedentarnog načina života. Dugotrajno sedenje je povezano sa gojaznošću, dijabetesom i kardiovaskularnim oboljenjima. Kao odgovor, stojeći stolovi su se pojavili kao moderno rešenje, nudeći način da se smanji vreme sedenja bez drastične promene dnevne rutine.
Ali da li su postojali čvrsti dokazi koji podržavaju prednosti stojećih stolova?
Veliki deo entuzijazma bio je zasnovan na ograničenim studijama koje nisu sveobuhvatno procenile dugoročne posledice po zdravlje. Ovaj jaz u znanju podstakao je istraživače da dalje istražuju.
U novoj studiji, učesnici su nosili uređaje za praćenje sedenja, stajanja i fizičke aktivnosti tokom nekoliko godina. Ovo objektivno merenje dalo je tačne podatke, smanjujući netačnosti koje se često nalaze u informacijama koje su sami prijavili. Istraživači su otkrili da je sedenje duže od deset sati dnevno povezano sa većim rizikom od srčanih bolesti i moždanog udara.
Međutim, jednostavno više stajanje nije ublažilo ovaj rizik. U stvari, duže stajanje bilo je povezano sa povećanim rizikom od problema sa cirkulacijom.
Dugotrajno stajanje može izazvati nakupljanje krvi u nogama, što dovodi do stanja kao što su proširene vene.
Velika veličina uzorka studije i upotreba objektivnih podataka jačaju pouzdanost ovih nalaza. Međutim, kao opservaciona studija, ne može definitivno utvrditi uzrok i posledicu. Takođe, prosečna starost učesnika bila je oko 61 godina, što može ograničiti kako se ovi rezultati primenjuju na mlađe ljude.
Ovi nalazi sugerišu da jednostavno zamena sedenja za stajanje nije savršeno rešenje. Naša tela bolje reaguju na redovno kretanje, a ne na statične položaje, bilo da je to sedenje ili stajanje.
Uključivanje kratkih šetnji, istezanja ili laganih vežbi tokom dana može prekinuti duge periode neaktivnosti i ponuditi značajne zdravstvene prednosti.
Intervencije na radnom mestu koje promovišu kretanje pokazale su obećavajuće. Istraživači su otkrili da su kancelarijski radnici koji su smanjili vreme sedenja dodajući periode stajanja i lagane aktivnosti primetili poboljšanja nivoa šećera u krvi i drugih zdravstvenih markera.
Druga studija je pokazala da je naizmenično sedenje i stajanje, u kombinaciji sa kratkim šetnjama, efikasnije za zdravlje nego samo stajanje.
Stolovi koji sede i stoje, dizajnirani da olakšaju laku promenu položaja, nude obećavajuće rešenje. Oni promovišu česte promene držanja i mogu da ublaže nelagodnost povezanu sa produženim statičnim položajima. Neki modeli čak imaju podsetnike za podsticanje redovnog kretanja, integrišući aktivnost u radni dan.
Uvođenje više fizičke aktivnosti u naše živote ne mora biti složeno. Jednostavne radnje kao što su penjanje stepenicama, hodanje do kolege umesto slanja e-pošte ili stajanje tokom telefonskih poziva mogu doprineti. Podešavanje tajmera koji vas podseća da se krećete svakih 30 minuta može vam pomoći da prekinete duge periode sedenja ili stajanja, osnažujući vas da preuzmete kontrolu nad svojim zdravljem.
Kretanje je ključno. Stajanje po ceo dan nije nužno bolje od sedenja — i jedno i drugo ima nedostatke kada se pretera. Fokusirajući se na redovnu fizičku aktivnost i menjajući svoje položaje, možemo bolje da se suočimo sa zdravstvenim izazovima koje donosi sedeći način života. Male promene, kao što su kratke aktivne pauze ili uključivanje vežbi istezanja, mogu napraviti značajnu razliku.
Na kraju, dok stojeći stolovi nude alternativu dugotrajnom sedenju, ne treba ih posmatrati kao kompletno rešenje. Prihvatanje aktivnijeg načina života, u kancelariji i van nje, verovatno će doneti najveće zdravstvene koristi. Ne radi se samo o stajanju ili sedenju; radi se o tome da se više krećeš i manje sediš.
