Kardiovaskularne bolesti ostaju glavni uzrok bolesti i smrti u SAD i širom sveta. Lekari i istraživači ga imaju posebno visoko na svom radaru jer ga je lakše promeniti i sprečiti od mnogih drugih bolesti i uzroka smrti.
Međutim, važno je da se modifikacija i prevencija oslanjaju na rano otkrivanje i ublažavanje faktora rizika kao što su hipertenzija i visok holesterol. Nažalost, otkrivanje i ublažavanje posledica su neoptimalni u celoj populaciji SAD: stručnjaci procenjuju da do 75% mladih odraslih koji imaju faktore rizika kao što su hipertenzija i visok holesterol nisu svesni svojih stanja.
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Čikagu otkrila je da dečaci i muškarci koji se ponašaju bliže stereotipnim rodnim normama u svom društvenom okruženju imaju manju verovatnoću da prijavljuju dijagnozu ili lečenje faktora rizika od kardiovaskularnih bolesti. Studija je naslovljena „Izražajnost muškog pola i dijagnoza i lečenje rizika od kardiovaskularnih bolesti kod muškaraca“.
Njihovi nalazi, objavljeni u JAMA Netvork Open, nadovezuju se na postojeće istraživanje koje pokazuje da su sociokulturni pritisci da se izvrši muški rodni identitet povezani sa štetnim ponašanjima vezanim za zdravlje, kao što je upotreba supstanci i odbijanje medicinskih terapija i preporuka.
„Dobro je poznato da su muški rod i muški pol povezani sa manjim traženjem pomoći za niz zdravstvenih stanja — posebno mentalnog zdravlja i primarne zaštite. Ali prethodne studije nisu dalje ispitivale društvene procese kroz koje se muški rod iterativno stvara kroz interakciju između pojedinca i njihovog okruženja“, rekao je Nathaniel Glasser, MD, opšti internista i pedijatar u UChicago Medicine i glavni autor rada.
„U ovom novom radu koristili smo inovativne tehnike merenja da bismo sagledali konstrukciju muškog pola i kako je to povezano sa prevencijom kardiovaskularnih bolesti.“
Glasser i njegove kolege analizirali su podatke iz Add Health, nacionalno reprezentativne, longitudinalne studije koja je prikupila merenja zdravlja i odgovore na ankete od više od 12.300 ljudi u više tačaka tokom 24 godine (1994–2018).
Oni su kvantifikovali ekspresivnost muškog pola učesnika Add Health tako što su identifikovali podskup pitanja ankete na koja su najrazličitije odgovorili samoidentifikovani muškarci u odnosu na žene, a zatim su merili koliko se odgovori muških učesnika na ta pitanja podudaraju sa odgovorima njihovih istopolnih vršnjaka.
„Kada govorimo o rodnom izražavanju, ne gledamo ništa fiziološko na šta bi mogao da utiče I hromozom“, istakao je Glaser. „Mi smo isključivo fokusirani na samoprijavljena ponašanja, sklonosti i uverenja i koliko ova prijavljena ponašanja i stavovi liče na ponašanje vršnjaka istog pola.
Usredsređujući se na kardiovaskularne bolesti, istraživači su uporedili biološka merenja Add Health sa odgovorima na ankete u vezi sa zdravljem kako bi videli da li su muškarci sa faktorima rizika koji se mogu detektovati kao što je visok krvni pritisak prijavili da su dobili dijagnozu ili lečenje za ta stanja.
Otkrili su da su muškarci koji su pokazali više stereotipnih rodnih izraza imali značajno manje šanse da prijave da im je zdravstveni radnik ikada rekao o određenim uslovima rizika od kardiovaskularnih bolesti. Čak i kada su ovi muškarci prijavili da su prethodno dobili dijagnozu, još uvek je manje verovatno da će prijaviti da uzimaju lekove za lečenje ovih stanja.
Faktori rizika ispitani u studiji su sva stanja koja bi se normalno otkrila skriningima koji su deo osnovne primarne zaštite. Nejasno je da li smanjenje prijavljenih dijagnoza i lečenja među onima sa većom ekspresijom muškog pola ukazuje na to da muškarci ne idu na skrining; da ne obraćaju pažnju na svoje dijagnoze čak ni kada se pregledaju; ili da jednostavno umanjuju svoje dijagnoze kada ih pitaju o njima.
Šta god da je osnovni razlog, nalazi ističu propuštenu priliku da se spreče ili ublaže ozbiljna kardiovaskularna stanja kasnije u životu.
„Naša hipoteza je da društveni pritisci dovode do razlika u ponašanju koje utiču na napore za smanjenje kardiovaskularnog rizika, što je zabrinjavajuće jer bi moglo dovesti do lošijih dugoročnih zdravstvenih ishoda“, rekao je Glasser.
Na kraju krajeva, autori vide implikacije ovog istraživanja koje sežu daleko dalje od teme tradicionalne muškosti.
„Vidimo kako pritisci da se prenese identitet — bilo da je ukorenjen u polu, rasi, seksualnosti ili nečemu drugom — utiču na zdravstveno ponašanje“, rekao je Glasser.
„Uklopiti se i ostvariti pripadnost je komplikovan zadatak i mi snažno osećamo da bi povećana društvena simpatija, empatija i strpljenje prema drugima koji se bave tim zadatkom bili dobri za zdravlje ljudi.“
