Novo istraživanje koje je sprovedeno na desetine hiljada trudnica tokom dve decenije donelo je važne uvide u pitanje konzumacije kafe tokom trudnoće i njenog potencijalnog uticaja na razvoj bebinog mozga. Preporuke međunarodnih smernica do sada su sugerisale da trudnice ograniče unos kofeina zbog zabrinutosti da bi njegovo konzumiranje moglo biti povezano sa razvojem neurorazvojnih poteškoća kod dece.
S obzirom na prethodna istraživanja koja su ukazivala na povezanost između konzumacije kafe i stanja poput poremećaja hiperaktivnosti s deficitom pažnje (ADHD), nova studija je imala za cilj da razjasni zbunjujuće savete o ispijanju kafe tokom trudnoće. Istraživači su ispitivali podatke iz norveške kohortne studije majke, oca i deteta koja je obuhvatila 58.694 žene koje su učestvovale između 1999. i 2008. godine.
Analizom prikupljenih podataka, istraživači su uočili da, kada se uzmu u obzir drugi faktori poput genetskih predispozicija i socioekonomskih uslova, ne postoji jasan uzrok između ispijanja kafe i neurorazvojnih poteškoća kod dece. Ovo sugeriše da je moguće da drugi faktori, kao što su pušenje, konzumacija alkohola ili obrazovanje roditelja, imaju veći uticaj na razvoj dece nego sama konzumacija kafe.
Tokom istraživanja, roditelji su bili upitani o količini kafe koju su konzumirali pre i tokom trudnoće, a takođe su davali i genetske uzorke kako bi se analizirali potencijalni genetski faktori koji bi mogli uticati na ponašanje pri konzumaciji kafe. U procesu analize, istraživači su kontrolisali za razne faktore zbunjivanja kako bi izuzeli moguće uticaje okruženja na rezultate.
Prethodna istraživanja su identifikovala vezu između konzumacije kafe i neurorazvojnih poteškoća, ali nisu uspela da utvrde kofein kao direktan uzrok. Biološke promene tokom trudnoće, koje smanjuju metabolizam kofeina, dovele su do zabrinutosti da bi molekuli i metaboliti kofeina mogli negativno uticati na razvoj fetusa, jer fetus nema enzime potrebne za metabolizaciju tih supstanci.
Međutim, nova studija, vođena istraživačima iz Univerziteta u Kvinslendu, pokazuje da ne postoji značajna uzročna veza između povećane konzumacije kafe kod majki i neurorazvojnih poteškoća kod njihove dece. Iako istraživači napominju da su postojali neki manji efekti, rezultati su u skladu sa trenutnim kliničkim smernicama koje dozvoljavaju malu do umerenu konzumaciju kafe tokom trudnoće.
Iako ova studija donosi olakšanje mnogim trudnicama, istraživači upozoravaju da postoje i drugi potencijalni efekti konzumacije kafe koje treba istražiti, kao što su uticaji na mentalno zdravlje ili rizik od srčanih bolesti i moždanog udara kod dece u kasnijem životu.
Na kraju, istraživači preporučuju trudnicama da se konsultuju sa svojim lekarima o svojim navikama vezanim za konzumaciju kafe, kako bi se osigurale da njihovi izbori budu bezbedni za njih i njihovu decu. Za većinu trudnica, uzimanje manje od 200 mg kofeina dnevno, što je ekvivalentno jednoj šolji espresso kafe ili dve instant kafe, smatra se bezbednim.
