Prekomerna konzumacija alkohola može izazvati poremećaje u radu srca, što je potvrdila nedavna studija. Ovo istraživanje nemačkog tima nadovezuje se na prethodna istraživanja koja su istraživala uticaj alkohola na ubrzan rad i nepravilne otkucaje srca.
Decenijama je poznat fenomen „prazničnog srca“ koji se manifestuje promenama u otkucajima srca tokom konzumiranja alkohola. U ovoj studiji, pratili su se učesnici tokom konzumiranja alkohola na zabavama u stvarnom vremenu, prateći posledice kroz određene faze.
Pre nego što su započeli sa obilnim pijenjem, 193 volontera su nosili mobilne monitore za elektrokardiogram kako bi pratili ritam njihovog srca tokom pijenja (sati 1-5) i faze oporavka (sati 6-19).
Kardiolog Moric Siner sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu ističe da su klinički relevantne aritmije otkrivene kod više od pet odsto inače zdravih učesnika, naročito tokom faze oporavka. Učesnici su dostigli vršne vrednosti alkohola u krvi od prosečno 1,4 grama po kilogramu, što je dovoljno visok nivo alkohola da utiče na različite telesne sisteme.
Među 10 učesnika kod kojih su primećene srčane aritmije, neki su imali atrijalnu fibrilaciju (neregularni otkucaji u pretkomorama) i ventrikularne tahikardije (neregularni otkucaji u komorama), pri čemu su zabeleženi otkucaji srca od preko 100 u minuti.
Jedan od primera je bio 26-godišnji muškarac koji je razvio atrijalnu fibrilaciju oko 13 sati nakon prestanka konzumiranja alkohola, a trajala je 79 minuta, iako pre toga nije imao istoriju ovog problema. Četiri učesnika su iskusila određeni stepen srčanog bloka, a najozbiljniji slučaj bio je kod 29-godišnje žene koja je tokom faze oporavka doživela srčani blok trećeg stepena koji je trajao 15,4 sekunde.
Poznato je da alkohol utiče na autonomni nervni sistem tela, što može dovesti do povećanja otkucaja srca i nivoa stresa, ali još uvek nije jasno kakve dugoročne posledice to može imati po zdravlje ili rizik od bolesti.
Istraživači ističu da njihovi podaci podržavaju ideju da alkohol može izazvati promene u autonomnom nervnom sistemu koje dovode do srčanih aritmija. Sindrom „prazničnog srca“ je retka pojava kod inače zdravih pojedinaca, ali se treba prepoznati kao relevantan zdravstveni problem.
Svaka promena u ritmu srca može biti potencijalno opasna, bilo da je uzrokovana gubitkom voljene osobe ili nepovoljnom reakcijom na lekove. Zbog toga je važno da buduća istraživanja detaljnije prouče razloge za ove promene i moguće posledice.
Kardiolog Stefan Bruner sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu ističe da nova studija pokazuje još jedan negativan efekat akutne prekomerne konzumacije alkohola na zdravlje. Istraživanje je objavljeno u European Heart Journal.
