Naučnici su obnovili aktivnost u mozgu svinja do skoro sat vremena nakon što je cirkulacija prestala. U nekim slučajevima, funkcionalnost je održavana satima kroz iznenađujuće otkriće istraživača u Kini.
Ovo dostignuće predstavlja ogroman korak napred u pronalaženju načina za obnavljanje funkcije mozga nakon što je pacijent doživeo iznenadni srčani zastoj. To sugeriše da bi lekari mogli da prošire kratak okvir za uspešnu reanimaciju pacijenata nakon srčanog zastoja.
Trik? Uključivanje pacijentove neoštećene jetre – organa koji telo koristi za prečišćavanje krvi – u sistem za održavanje života koji se koristi za oživljavanje mozga nakon isteka vremena.
Iznenadni zastoj srca izaziva mnogo tegoba u organizmu zbog brzog prestanka krvotoka. Sledeći pad cirkulacije u delovima tela naziva se ishemija, a kada se pojavi u mozgu, može da izazove ozbiljnu, nepopravljivu štetu u roku od nekoliko minuta. Zbog toga je period reanimacije za srčani zastoj tako kratak.
Poznato je da višeorganska ishemija igra ulogu u sposobnosti mozga da se oporavi nakon srčanog zastoja, ali pojedinačni organi nisu u potpunosti istraženi.
Poslednjih godina, naučnici su koristili modele svinja za testiranje metoda za ograničavanje povrede mozga. Pod nadzorom lekara Ksiaoshun He sa Univerziteta Sun Iat-Sen u Kini, tim naučnika se okrenuo životinji kako bi pokušao da razume ulogu jetre u oporavku mozga nakon ishemije usled srčanog zastoja.
Koristeći 17 tibetanskih mini svinja uzgojenih u laboratoriji, tim je uporedio uključivanje jetre u gubitak cirkulacije. U jednom skupu eksperimenata, dve grupe svinja su bile podvrgnute ishemiji mozga tokom 30 minuta; jedna od grupa je takođe bila podvrgnuta ishemiji jetre, a druga nije. U međuvremenu, kontrolna grupa nije bila podvrgnuta ishemiji.
Kada su svinje eutanazirane i njihov mozak pregledan, kontrolna grupa je očigledno imala najmanje oštećenja mozga; ali grupa koja nije bila podvrgnuta ishemiji jetre pokazala je značajno manje oštećenje mozga od grupe koja je imala.
Sledeća faza istraživanja uključivala je pokušaj da se neoštećena jetra ugradi u sistem za održavanje života, oživljavajući mozak koji je u potpunosti uklonjen iz eutanazirane svinje. Malo je verovatno da će ovo biti scenario koji se koristi za lečenje ljudi, ali pomaže naučnicima da razumeju prozore u kojima reanimacija može biti održiva.
Osnovni sistem za održavanje života uključivao je veštačko srce i pluća kako bi pomogli pumpanju tečnosti kroz mozak. Za jednu grupu, jetra svinje je integrisana u sistem, poznat kao normalna perfuzija mozga uz pomoć jetre.
Prvo, mozgovi su povezani sa sistemima za održavanje života 10 minuta nakon početka procedure održavanja života. Za sistem bez jetre, električna aktivnost u mozgu se pojavila u roku od pola sata pre nego što je vremenom opala.
Tim je takođe eksperimentisao sa različitim kašnjenjima, povezujući mozak sa sistemom uz pomoć jetre u intervalima od 30 minuta, 50 minuta, 60 minuta i 240 minuta. Najduži interval koji je pokazao najviše obećanja bio je 50 minuta nakon što mu je oduzeta krv: mozak je ponovo pokrenuo električnu aktivnost i održavao se u tom stanju šest sati dok se eksperiment nije isključio.
Zanimljivo, u mozgovima koji su bili bez kiseonika 60 minuta, aktivnost se vratila samo tri sata pre nego što je izbledela, što ukazuje na kritičan interval u kome reanimacija može biti uspešna uz dodatak funkcionalne jetre.
Ovi rezultati, kažu istraživači, sugerišu da jetra igra važnu ulogu u razvoju povrede mozga nakon srčanog zastoja. Nalazi sugerišu nove puteve za istraživanje povreda mozga i mogu, nadamo se, poboljšati stope preživljavanja i ishode oporavka ljudskih pacijenata u budućnosti.
Istraživanje je objavljeno u EMBO Molecular Medicine.
