Skoro 16 sati nakon što je izraelski vazdušni napad pogodio preko puta glavne javne bolnice u Bejrutu, spasioci su u utorak i dalje uklanjali ruševine iz pretrpane sirotinjske četvrti. Bager je kopao jednu od porušenih zgrada, vadio iskrivljeni metal i cigle u potrazi za telima.
Stanovnici koji su stajali na gomilama ruševina rekli su da se cela porodica i dalje vodi kao nestala ispod ruševina.
Mohamed Ibrahim, državljanin Sudana, došao je da traži svog brata. „Njegov mobilni telefon i dalje zvoni. Pokušavamo da ga potražimo“, rekao je on. „Ne znam da li je živ ili mrtav.“
Nekoliko sati kasnije, zdravstveni zvaničnici rekli su da je pet tela izvučeno ispod ruševina. Najmanje 18 ljudi je poginulo, uključujući četvoro dece, a najmanje 60 je ranjeno u napadu koji je takođe prouzrokovao štetu preko puta Univerzitetske bolnice Rafik Hariri, glavnoj javnoj medicinskoj ustanovi u prestonici.
Džihad Saadeh, direktor bolnice Rafik Hariri, rekao je da je u štrajku razbijeno nekoliko staklenih prozora i solarni paneli medicinske ustanove, koja je nastavila da radi uprkos šteti i panici. Niko od osoblja nije povređen.
Saadeh je rekao da bolnica nije dobila nikakvo upozorenje o predstojećem štrajku, samo nekoliko metara (jardi) preko puta. Nisu to uradili ni stanovnici sirotinjske četvrti, gde je nekoliko zgrada bilo natrpano i gde se nalazi nekoliko radnika migranata, kao i radničke klase Libana.
Izraelska vojska je saopštila da je pogodila metu Hezbolaha, bez detaljnijeg objašnjenja. Dodaje se da nije ciljala samu bolnicu.
Spasilačkoj opremi je bilo teško doći do područja grupisanih naselja i prašnjavih uskih puteva.
Nizar, jedan od spasilaca, rekao je da je bio na mestu eksplozije od ponedeljka uveče. „Bilo je previše mračno i bilo je toliko panike“, rekao je on, navodeći samo svoje ime u skladu sa propisima spasilačkog tima. „Ljudi još nisu razumeli šta se dogodilo.
Prenaseljena sirotinja bila je prekrivena krhotinama, nameštajem i ostacima života koji su virili iz iskrivljenog metala i slomljenih cigli. Stanovnici koji su preživeli ogromnu eksploziju i dalje su bili u šoku, a neki i dalje rukama traže svoje rođake ili ono što im je ostalo od života. Naoružani ljudi su čuvali mesto. Libanska civilna odbrana saopštila je u utorak da je pet zgrada uništeno, a 12 je pretrpelo ozbiljnu štetu. Među poginulima je jedan Sudanac i najmanje jedan Sirijac.
„Ovo je veoma gusto naselje; zgrade su veoma blizu. Razaranja su ogromna“, rekao je Nizar, objašnjavajući da su razmere štete otežale njihov spas.
Preko puta, bolnica je još uvek lečila nekoliko povređenih. Mrtvačnica je primila 13 tela.
Husein al-Ali, medicinska sestra koja je bila tamo kada se napad dogodio, rekao je da mu je trebalo nekoliko minuta da shvati da nije pogođena bolnica. Prašina i dim prekrili su predvorje bolnice. Razbijeno je staklo u odeljenju za dijalizu, apoteci i drugim prostorijama u bolnici. Lažni krov je pao nad njegovom i njegovim kolegama glavama.
„Bili smo prestravljeni. Ovo je zločin“, rekao je al-Ali. „Osećao se kao sudnji dan.“
Trebalo je samo nekoliko minuta da povređeni sa druge strane ulice počnu da pristižu. Al-Ali je rekao da nije imao vremena da udahne ili da uveri svoje prestravljene kolege i uznemirene pacijente.
„Osoblje i pacijenti su mislili da je štrajk ovde. Pobegli smo napolje dok su povređeni ulazili”, rekao je on. A kada je završio sa prijemom povređenih, „izšli smo da nosimo naše (pobijene) komšije. Oni su naše komšije.”
Ola Eid je preživeo štrajk. Pomogla je da se deca svojih komšija iskopaju ispod ruševina, pre nego što je shvatila da je i sama povređena.
„Problem je što to nismo osetili. Nisu nas obavestili. Čuli smo da žele da napadnu bolnicu Al Sahel“, rekao je Eid, zavezan i još uvek u šoku sedeći na kapiji bolnice. Izrael je nagovestio da bi još jedna bolnica udaljena miljama mogla biti meta, navodeći da se u njoj nalaze tuneli koje koristi militantna grupa Hezbolah.
Eid, glumica, rekla je da se igrala sa komšijskom decom kada je udarila prva eksplozija. To ju je oborilo na pod i rasulo bombone koje je delila deci. Ustala je, ne verujući da je još uvek živa, da pronađe komšijino dete natopljeno krvlju. Jedan je odmah ubijen; drugi je ostao na intenzivnoj nezi.
„Pogledala sam napred i videla decu koja su rastrgana i povređena“, rekla je ona. „Kanisteri za gas su bili u plamenu. Nisam znao šta da radim – ugasim vatru ili sklonim decu.“