Ko je investirao u alternativne fondove kako bi izbegao plaćanje godišnjeg poreza na dohodak u punom iznosu – investirao je. Najavljene izmene zakona koje regulišu ovaj porez upravo će pooštriti politiku ulaganja u ove fondove, čemu su mnogi građani sa visokim prihodima u Srbiji pribegavali kako bi platili manji porez. Naime, i po novom će moći da ulažu u ove fondove, ali neće moći novac da „izvlače“ odmah čim zakorače u sledeću godinu. Jer, u tom slučaju, poreski kredit od 50 odsto umanjenja osnovice – neće važiti.
Svi građani Srbije koji su 2023. prihodovali više od 4,27 miliona dinara, morali su da plate godišnji porez na dohodak, za šta su poresku prijavu podnosili do 15. maja. Oni koji su deo svojih lanjskih prihoda uplatili u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji, mogli su svoju poresku osnovicu da prepolove i tako znatno smanje razrezani porez.
I to je sasvim legalno, jer su se dosetili i iskoristili zakonsku poresku olakšicu.
Ova olakšica do sada je važila čak i kada se novac uloži u fond u decembru, a podigne odmah u januaru, posle svega nekoliko dana ovakvog „investiranja“.
Međutim, kada zažive najavljene izmene Zakona o porezima na dohodak građana – čiji radni nacrt je objavilo Ministarstvo finansija – više neće biti moguće u ovako kratkom vremenu povući svoja sredstva.
Naime, ona će u fondu morati da „odleže“ barem – tri godine.
„Ukoliko obveznik u kalendarskoj godini u kojoj je izvršio ulaganje u alternativni investicioni fond, odnosno kupovinu investicione jedinice alternativnog investiciong fonda, kao i u naredne tri kalendarske godine otuđi akcije ili udele u alternativnom investicionom fondu, odnosno investicione jedinice, gubi pravo na prethodno ostvaren poreski kredit po osnovu tog ulaganja“, pojašnjava se u radnom nacrtu izmena Zakona o porezima na dohodak građana.
Ako ovu imovinu proda pre isteka roka od tri godine, o tome će morati da obavesti Poresku upravu i da plati pun iznos preza na imovinu koji bi mu sledovao da nije imao ovu olakšicu. I to s kamatom.
„Obveznik ovog poreza dužan je da o gubitku prava na poreski kredit obavesti nadležni poreski organ u roku od 30 dana od dana gubitka prava i plati obavezu na ime prethodno priznatog prava na poreski kredit, sa pripadajućom kamatom od dana dospelosti za plaćanje godišnjeg poreza na dohodak za godinu za koju je izgubio pravo na poreski kredit“, stoji u nacrtu.
Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum sekjuritis, ocenjuje da je ovakvo zakonsko rešenje svakako bolje nego prethodno, ali je i dalje, kako kaže – „prilično nesrećno“.
„I ovo rešenje predstavlja isuviše veliku diskreciju koju sebi zakonodavac dozvoljava. Zašto podsticati samo jednu podklasu investicione imovine? Zašto su obuhvaćeni samo alternativni investicioni fondovi? Zašto nisu obuhvaćeni i ostali investicioni fondovi, ili recimo ulaganje u akcije domaćih kompanija“, pita Gujaničić.
Naravno, kako navodi, ovakvo zakonsko rešenje dovodi do dodatnih komplikacija u njegovoj primeni.
„Ko će pratiti post festum da li je član fonda prodao investicionu jedinicu u periodu kraćem od tri godine? Hoće li biti dužnost samog fonda (društva) da izveštava o tome itd. Dakle, nikada ovakve prečice ne doprinose ostvarenju cilja iza koga se skrivaju, a pride dodatno zakomplikuju primenu zakona. Od parcijalnih rešenja je svakako bolje da zakonodavac ništa ne menja jer će barem po ovom pitanju svi učesnici na tržištu imati jednak tretman“, zaključuje Gujaničić.
