Pogled na vatrenu kuglu koja se širi nebom izaziva čuđenje i uzbuđenje i kod dece i kod odraslih. To je podsetnik da je Zemlja deo mnogo većeg i neverovatno dinamičnog sistema.
Svake godine, otprilike 17.000 ovih vatrenih lopti ne samo da uđe u Zemljinu atmosferu, već i preživi opasno putovanje do površine. Ovo daje naučnicima dragocenu priliku da proučavaju ove stenovite posetioce iz svemira.
Naučnici znaju da dok neki od ovih meteorita dolaze sa Meseca i Marsa, većina dolazi sa asteroida. Ali dve odvojene studije objavljene danas u Nature-u otišle su korak dalje. Istraživanje su vodili Miroslav Brož sa Karlovog univerziteta u Češkoj i Mihael Marset iz Evropske južne opservatorije u Čileu.
Radovi prate poreklo većine meteorita do samo nekoliko događaja raspada asteroida – a možda čak i pojedinačnih asteroida. Zauzvrat, oni grade naše razumevanje događaja koji su oblikovali istoriju Zemlje — i čitavog Sunčevog sistema.
Samo kada vatrena lopta stigne do površine Zemlje, naziva se meteorit. Obično se označavaju kao tri tipa: kameni meteoriti, gvozdeni meteoriti i meteoriti kamenog gvožđa.
Kameni meteoriti dolaze u dve vrste.
Najčešći su hondriti, koji u sebi imaju okrugle predmete za koje se čini da su nastali kao kapljice rastopljene. Oni čine 85% svih meteorita pronađenih na Zemlji.
Većina je poznata kao „obični hondriti“. Zatim se dele u tri široke klase — H, L i LL — na osnovu sadržaja gvožđa u meteoritima i raspodele gvožđa i magnezijuma u glavnim mineralima olivinu i piroksenu. Ovi silikatni minerali su mineralni građevinski blokovi našeg Sunčevog sistema i uobičajeni su na Zemlji, jer su prisutni u bazaltu.
„Ugljenični hondriti“ su posebna grupa. Sadrže velike količine vode u mineralima gline i organskim materijalima kao što su aminokiseline. Hondriti nikada nisu rastopljeni i direktni su uzorci prašine koja je prvobitno formirala Sunčev sistem.
Manje uobičajene od dve vrste kamenih meteorita su takozvani „ahondriti“. Oni nemaju karakteristične okrugle čestice hondrita, jer su doživele topljenje na planetarnim telima.
Asteroidi su primarni izvori meteorita.
Većina asteroida se nalazi u gustom pojasu između Marsa i Jupitera. Sam asteroidni pojas se sastoji od miliona asteroida koji se okreću okolo i upravljaju gravitacionom silom Jupitera.
Interakcije sa Jupiterom mogu poremetiti orbite asteroida i izazvati sudare. Ovo dovodi do krhotina, koji se mogu agregirati u asteroide od ruševina. Ovi onda preuzimaju svoje živote.
Upravo su asteroidi ove vrste posetili nedavne misije Haiabusa i Osiris-REk i sa kojih su vratili uzorke. Ove misije su uspostavile vezu između različitih tipova asteroida i meteorita koji padaju na Zemlju.
Asteroidi S-klase (srodni kamenitim meteoritima) se nalaze na unutrašnjim delovima pojasa, dok se ugljenični asteroidi C-klase (srodni karbonskim hondritima) češće nalaze u spoljnim delovima pojasa.
Ali, kao što pokazuju dve studije prirode, možemo povezati određeni tip meteorita sa njegovim specifičnim izvornim asteroidom u glavnom pojasu.
Dve nove studije stavljaju izvore običnih tipova hondrita u određene porodice asteroida – i najverovatnije specifične asteroide. Ovaj rad zahteva mukotrpno praćenje putanja meteoroida, posmatranja pojedinačnih asteroida i detaljno modeliranje orbitalne evolucije matičnih tela.
Studija koju je vodio Miroslav Brož navodi da obični hondriti potiču od sudara između asteroida većih od 30 kilometara u prečniku koji su se dogodili pre manje od 30 miliona godina.
Porodice asteroida Koronis i Massalia pružaju odgovarajuće veličine tela i nalaze se u poziciji koja dovodi do pada materijala na Zemlju, na osnovu detaljnog kompjuterskog modeliranja. Od ovih porodica, asteroidi Koronis i Karin su verovatno dominantni izvori H hondrita. Porodice Massalia (L) i Flora (LL) su daleko glavni izvori meteorita sličnih L i LL.
Studija koju je vodio Majkl Marset dalje dokumentuje poreklo meteorita L hondrita iz Masalije.
Sakupio je spektroskopske podatke – to jest, karakteristične intenzitete svetlosti koji mogu biti otisci prstiju različitih molekula – asteroida u pojasu između Marsa i Jupitera. Ovo je pokazalo da je sastav meteorita L hondrita na Zemlji veoma sličan sastavu porodice asteroida Massalia.
Naučnici su zatim koristili kompjutersko modeliranje da prikažu sudar asteroida koji se dogodio pre otprilike 470 miliona godina i formirao je porodicu Masalija. Slučajno, ovaj sudar je takođe rezultirao obiljem fosilnih meteorita u ordovicijskim krečnjacima u Švedskoj.
U određivanju tela izvornog asteroida, ovi izveštaji pružaju osnovu za misije posete asteroida odgovornih za najčešće posetioce Zemlje u svemiru. U razumevanju ovih izvornih asteroida, možemo videti događaje koji su oblikovali naš planetarni sistem.
