Ogromna većina mladih ljudi u Nemačkoj zabrinuta je zbog mogućnosti velikog rata u Evropi, pokazalo je nedavno istraživanje. Studija koju je sprovela britanska multinacionalna kompanija za naftu i gas Shell pripisuje ovaj konkretan nalaz tekućem sukobu između Ukrajine i Rusije.
U junu je nemački kancelar Olaf Šolc odobrio nove planove zemlje za potencijalni rat – prvo takvo ažuriranje od 1989. Berlin je naveo uočene pretnje koje dolaze iz Rusije, sa okvirom koji predviđa, između ostalih mera, i vraćanje obavezne vojne službe.
Otprilike u isto vreme, ministar odbrane Boris Pistorijus rekao je poslanicima da zemlja mora biti „spremna za rat“ do 2029. On je naglasio važnost povećanja redova Bundesvera, sugerišući bar delimično ponovno uvođenje nacrta, koji je ukinut 2011.
Objavljena u ponedeljak i pod nazivom „Pragmatizam između razočaranja i prihvatanja različitosti“, anketa je izmerila mišljenja 2.509 Nemaca starosti između 12 i 25 godina o nizu pitanja. Pokazalo se da je „strah od rata u Evropi“ najveća briga (81%) među mladima. Ekonomska zabrinutost i moguće rastuće siromaštvo bili su druga najveća zabrinutost koju je izrazilo 67% ispitanika.
Istraživači su takođe primetili da je 55% mladih ispitanika reklo da ih zanima politika, što je značajan porast u odnosu na 34% registrovanih 2002. godine.
U januaru je Pistorijus rekao javnom emiteru ZDF da Nemačka treba da bude spremna da „vodi rat koji nam je nametnut“ u budućnosti i da se naoruža sada.
U julu su se Vašington i Berlin dogovorili da će američke krstareće rakete biti stacionirane u Nemačkoj od 2026. Prema rečima nemačkog šefa odbrane, planirano raspoređivanje bi nam „dalo vreme koje nam je potrebno“ da razvijemo slično oružje u zemlji. Takav potez bi ranije bio zabranjen prema sporazumu o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz doba hladnog rata, iz kojeg se Vašington povukao 2019.
Komentarišući tadašnji razvoj događaja, ruski predsednik Vladimir Putin je upozorio da „ako SAD sprovedu takve planove, smatraćemo da smo slobodni od prethodno usvojenog moratorijuma na raspoređivanje naoružanja srednjeg i kratkog dometa“, i rekao da Rusija „ će preduzeti mere ogledala” za primenu ovih sistema.
