Sve više ljudi provodi vreme na digitalnim platformama, što dovodi do povećanog izlaganja različitim rizicima, posebno za žene i devojke. Globalno istraživanje kompanije Majkrosoft iz 2024. godine pokazalo je da su žene više sklone doživljavanju različitih vrsta nasilja na mreži nego muškarci. Čak 25% tinejdžerki izjavilo je da su se suočile sa seksualnim rizicima na mreži, u poređenju sa 19% tinejdžera.
Kada se nasilje na mreži dogodi zbog pola ili rodne prezentacije, ono se klasifikuje kao rodno zasnovano onlajn nasilje. Nažalost, incidenti ovog tipa beleže sve veći porast. U cilju borbe protiv ovih pojava, neke vlade kreiraju politike koje se bave rodno zasnovanim nasiljem. Australija je, na primer, usvojila zakon koji obavezuje aplikacije za upoznavanje da ažuriraju i sprovode kodekse ponašanja vezane za slučajeve seksualnog zlostavljanja. Kanadska vlada je predložila Zakon o štetnosti na mreži koji bi uveo regulative za ublažavanje nasilnog sadržaja na društvenim mrežama.
Međutim, uprkos ovim zakonima, istraživanja sugerišu da mnogi muškarci ne prepoznaju svoj udeo u rodno zasnovanom nasilju na mreži, često pod uticajem mitova o silovanju koji oblikuju njihove stavove. Ovi mitovi, koji uključuju ideje o krivici žrtava i minimizaciji nasilja, doprinose kulturi u kojoj se seksualno nasilje normalizuje.
Nedavna studija, koja je uključivala 1.297 kanadskih muškaraca uzrasta od 18 do 30 godina, prilagodila je skalu prihvatanja mitova o silovanju kako bi istražila rodno zasnovano onlajn nasilje. Rezultati su otkrili da čak 30% ispitanika podržava određene toksične narative, kao što su „to nije rodno zasnovano nasilje“ ili „ona je lagala“. Ove ideje banalizuju ozbiljnost nasilja i dovode do daljnje stigmatizacije žrtava.
Ono što se može uočiti je da slični narativi dolaze i od influensera u manosferi, kao što je Endru Tejt, koji šire ideje mržnje prema ženama i rodno nekonformisanim osobama. Ovo ukazuje na to da se rodno zasnovano onlajn nasilje ne može rešiti samo kroz regulative i brisanje uvredljivog sadržaja; potrebna je dublja promena u kulturnim narativima koji ga podržavaju.
Da bismo postigli ovu promenu, svi – od akademika do javnosti – moraju se angažovati na razvoju obrazovnih inicijativa koje promovišu inkluzivne narative o rodnom nasilju. Takođe, važno je podsticati intervenciju posmatrača kada se susretnu sa ovim negativnim narativima. Razumevanje razloga zbog kojih neki mladići privlače toksične ideje o muškosti takođe je ključno.
Praktičari i istraživači treba da nastave da istražuju mitove koji okružuju rodno zasnovano onlajn nasilje i pružaju pozitivne primere muškosti kako bi se ideje koje dolaze iz manosfere učinile manje privlačnim. Samo kroz kolektivne napore možemo radikalno promeniti pristup ovom problemu i stvoriti sigurnije onlajn zajednice za sve.
