Hiljade delegata iz celog sveta spuštaju se u Kolumbiju na samit o zaustavljanju grabežljivog uništavanja prirode od strane čovečanstva, a grad domaćin Kali je u stanju pripravnosti nakon pretnji gerilskih grupa. Okupljanje UN-a o biodiverzitetu sa visokim ulozima trebalo bi da počne u ponedeljak pod zaštitom oko 11.000 kolumbijskih policajaca i vojnika, uz pomoć bezbednosnog osoblja UN i SAD. Oko 12.000 delegata, uključujući 140 ministara vlada i sedam šefova država, trebalo bi da prisustvuje najvećoj svetskoj konferenciji o zaštiti prirode, koja se održava svake dve godine. 16. Konferencija strana (COP16) Konvencije UN o biološkoj raznolikosti (CBD) trajaće do 1. novembra. Pod nazivom „Mir s prirodom“, ima hitan zadatak da osmisli mehanizme za praćenje i finansiranje kako bi osigurao da se 23 cilja UN-a dogovorenih 2022. godine da „zaustave i preokrenu“ uništavanje vrsta mogu ispuniti do 2030. godine.
Kolumbijska levičarska gerilska grupa EMC bacila je senku na događaj upozoravajući strane delegacije da se drže podalje. Grupa je uputila pretnju nakon što je bila meta vojnih racija u jugozapadnom departmanu Cauca, gde je grupa optužena za umešanost u trgovinu drogom i ilegalno rudarenje. Kali je najbliži veliki grad teritoriji pod kontrolom EMC-a. Predsednik Gustavo Petro je insistirao da je bezbednost za COP16 „zagarantovana“, a gradonačelnik Kalija Alehandro Eder je takođe uverio da je grad „spreman“ za događaj. Delegati imaju svoj posao.
Ostalo je samo pet godina da se postigne cilj UN da se 30 odsto kopnenih i morskih područja stavi pod zaštitu do 2030. godine. Do sada je samo 29 od 196 zemalja koje su potpisale konvenciju UN-a o biodiverzitetu podnelo nacionalne strategije do roka za COP16, a finansiranje je veoma malo. Izveštaj grupe nevladinih organizacija u četvrtak otkrio je da je samo 2,8 odsto svetskih okeana zaštićeno „efikasno”. Prema sadašnjim stopama, ta cifra neće dostići 10 procenata do 2030. godine. IPBES međuvladino telo za nauku i politiku kaže da je tri četvrtine površine Zemlje značajno izmenjeno od 1970. godine i da je 66 odsto okeana degradirano. Prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode (IUCN), koja drži crvenu listu ugroženih životinja i biljaka, više od četvrtine procenjenih vrsta preti izumiranje.
„Naš sistem je u opasnosti“, rekao je za AFP Lin Li, viši direktor za globalnu politiku i zastupanje VVF-a, uoči pregovora. „Sistem koji nas podržava kao ljudsku vrstu, a to je prirodni sistem, ekološki sistemi, su napadnuti. Da bi pokušali da preokrenu trend, takozvani Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal usvojen 2022. navodi 23 ambiciozna cilja za 2030. godinu. Oni uključuju obnavljanje 30 odsto degradiranih ekosistema, zaustavljanje destruktivnih subvencija farmama, smanjenje upotrebe pesticida i borbu protiv invazivnih vrsta.
COP16 će proceniti napredak ostvaren ka ciljevima, koji takođe uključuju bogate zemlje koje izdvajaju 20 milijardi dolara godišnje do 2025. godine, što će porasti na 30 milijardi dolara do 2030. godine, kako bi pomoglo svetu u razvoju — koji je domaćin većine svetske biodiverziteta — da sačuva svoje ekosisteme. „Nadamo se da ćemo čuti još mnogo obećanja na ovoj COP“, rekao je za AFP viši programski menadžer IUCN-a za akciju očuvanja Dao Ngujen. „Ako ih nema, to će biti prilično ispuhana COP.“ Ključni cilj sastanka je dogovor o mehanizmu za deljenje profita i drugih koristi od genetskih informacija uzetih od biljaka i životinja, za medicinu na primer, sa zajednicama iz kojih dolaze.
Domaćin Kolumbija je jedna od najbiodiverzitetnijih na svetu, a Petro je zaštitu životne sredine stavio kao prioritet. Ali zemlja se borila da se izvuče iz šest decenija oružanog sukoba između levičarskih gerilaca kao što su EMC, desničarske paravojne formacije, narko-bande i država. © 2024 AFP
