Prema istraživanju ekonomista Rutgera Šilpzanda i Jeroena Smitsa sa Univerziteta Radboud, kako bi se stekao pravi uvid u nivo razvoja neke zemlje, potrebno je posmatrati materijalno bogatstvo domaćinstava. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu Journal of International Development, predstavlja prvi pokušaj mapiranja „domaće tranzicije“, odnosno rasta materijalnog bogatstva u domaćinstvima.
Dok se prethodna istraživanja u zemljama sa niskim i srednjim prihodima često fokusiraju na ekonomske pokazatelje kao što su prihodi, zdravstvo i obrazovanje, Šilpzand naglašava da je prava slika mnogo složenija. „Praktično svako domaćinstvo koje je dovoljno bogato da kupi uređaje poput frižidera ili mašine za pranje veša to i čini,“ kaže Smits, dodajući da kupovina ovih uređaja značajno smanjuje radno opterećenje domaćinstava, posebno žena.
Istraživači su analizirali vlasništvo nad uređajima kao što su televizori i frižideri u 1.342 različita regiona u 88 zemalja sa niskim i srednjim prihodima. Rezultati su pokazali da domaća tranzicija u ovim zemljama prati sličan obrazac kao u zapadnim zemljama nekoliko decenija ranije: spor početak, brz rast usvajanja i eventualno dostizanje plafona.
Međutim, postoje značajne razlike između zemalja. Dok su zemlje poput Kine i Meksika već prilično završile tranziciju, mnoge ruralne oblasti podsaharske Afrike još uvek su na početku. Takođe, tranzicija se brže odvija u urbanim sredinama, dok su regioni sa višim nivoom ekonomskog razvoja i obrazovanja brže postizali napredak.
„Ova analiza pomaže u razumevanju uslova domaćinstava u zemljama u razvoju i šta je potrebno za postizanje razumnog životnog standarda,“ zaključuje Šilpzand.
