Međunarodna studija u kojoj su učestvovali ljudi iz 11 zemalja pokazala je da većina ljudi, uključujući i one u oblastima koje su najviše pogođene klimatskim promenama, ne razume termin „klimatska pravda“. Međutim, oni prepoznaju društvene, istorijske i ekonomske nepravde koje karakterišu klimatsku krizu. Nalazi bi mogli pomoći u oblikovanju efikasnije komunikacije i zastupanja.
Istraživači sa Fakulteta psihologije Univerziteta u Notingemu vodili su studiju koja je anketirala 5.627 odraslih u 11 zemalja (Australija, Brazil, Nemačka, Indija, Japan, Holandija, Nigerija, Filipini, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države) kako bi se procenilo njihovo upoznatost. sa konceptom klimatske pravde . Ovo je prva studija koja ispituje javno razumevanje klimatskih promena van Evrope i Severne Amerike. Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Climate Change.
Nalazi pokazuju da je osnovno prepoznavanje društvenih, istorijskih i ekonomskih nepravdi koje karakterišu klimatsku krizu uobičajeno širom sveta, čak i ako ljudi svesno ne povezuju ovo shvatanje sa konceptom klimatske pravde.
Istraživači su otkrili da dve trećine ljudi u ovim zemljama nikada nije čulo za klimatsku pravdu. Većina ispitanih ljudi podržava uverenja vezana za klimatsku pravdu, uključujući shvatanje da siromašniji ljudi trpe gore posledice klimatskih promena (slaganje 78%), ljudi iz najteže pogođenih zajednica bi trebalo da imaju više glasa u odlukama koje se tiču klimatskih promena (78%) i da su kapitalizam i kolonijalizam osnovni elementi klimatske krize (70%). Podržavanje ovih uverenja vezanih za klimatsku pravdu je takođe pozitivno povezano sa angažovanjem u klimatskim akcijama i podrškom pravednoj klimatskoj politici.
Klimatska pravda široko obuhvata priznanje da se (1) uticaji klimatskih promena nejednako osećaju u celom društvu; (2) najteže pogođene grupe često imaju najmanje reči u odabiru i sprovođenju društvenih odgovora na klimatske promene, i (3) procesi kreiranja politike u vezi sa klimatskim promenama često ne prepoznaju legitimne interese zajednica koje nemaju nikakav glas, što posledično doprinosi daljem obespravljenost marginalizovanih grupa. To je okvir koji omogućava onima koji su uključeni u kreiranje politike da identifikuju i pozabave se višestrukim različitim načinima na koje se klimatska kriza ukršta sa dugogodišnjim obrascima društvene nepravde.
Dr Čarls Ogunbode, docent za primenjenu psihologiju na Univerzitetu u Notingemu, vodio je istraživanje. On je rekao: „Uzimanje klimatske pravde dok odgovaramo na klimu koja se menja ključno je za orijentaciju naših društava ka rešenjima koja su fer i pravična. Ironično je da istraživanja imaju tendenciju da budu ograničena na ono što ljudi u bogatijim regionima veruju o klimatskim promenama i klimatska pravda, to jest klimatski ugroženih zemalja, uglavnom su ograničeni na to da budu subjekti klimatskog diskursa, za razliku od aktivnih učesnika.
„Otkrivajući široku podršku principa klimatske pravde širom sveta, nadamo se da će zagovornici klime iskoristiti naše istraživanje kako bi dodatno izvršili pritisak na kreatore politike i lidere da donesu pravedne odgovore na klimatsku krizu.“