Zemljino magnetno polje se dramatično promenilo pre nešto više od 40.000 godina. Sada možemo da doživimo ovaj preokret kao uznemirujući zveket protumačen na osnovu informacija koje je prikupila misija Svarm Evropske svemirske agencije.
Kombinujući satelitske podatke sa dokazima o kretanju linija magnetnog polja na Zemlji, evropski geonaučnici su mapirali takozvani Lašamps događaj i predstavili ga koristeći prirodne zvukove poput škripe drveta i sudarajućih stena.
Dobijena kompilacija sa Tehničkog univerziteta u Danskoj i Nemačkog istraživačkog centra za geonauke nije nalik bilo čemu što ste ikada čuli.
Generirano vrtložnim tečnim metalima u jezgru naše planete, Zemljino magnetno polje doseže desetine do stotine hiljada kilometara u svemir, štiteći nas sve tako što odbija sunčeve čestice koje uklanjaju atmosferu.
U svojoj trenutnoj orijentaciji, linije polja formiraju zatvorene petlje koje su usmerene od juga ka severu iznad površine planete, a zatim od severa ka jugu duboko unutar nje. Ipak, s vremena na vreme polje nasumično menja svoj polaritet. Da se ovo ponovi danas, naši kompasi usmereni na sever bi ukazivali na Južni pol.
Poslednji takav kataklizmični događaj dogodio se pre oko 41.000 godina, ostavljajući trag u tokovima lave Lašamp u Francuskoj. Kako je polje oslabilo na samo 5 procenata svoje trenutne snage, proces preokreta je omogućio da višak kosmičkih zraka prođe u Zemljinu atmosferu.
Led i morski sediment čuvaju izotopske potpise ovog solarnog bombardovanja većeg od normalnog, pri čemu su se nivoi izotopa berilijum-10 udvostručili tokom događaja u Lašampsu, prema studiji objavljenoj ranije ove godine.
Ovi izmenjeni atomi nastaju kada kosmički zraci reaguju sa našom atmosferom, jonizujući vazduh i pržeći ozonski omotač. S obzirom da su globalne klimatske promene potencijalna posledica, spekuliše se da su izumiranje australijske megafaune, kao i promene u upotrebi pećina kod ljudi, možda bile povezane sa ovim događajem.
„Razumevanje ovih ekstremnih događaja je važno za njihovo pojavljivanje u budućnosti, predviđanja kosmičke klime i procenu uticaja na životnu sredinu i na Zemljin sistem“, objasnila je tada nemački istraživački centar za geofiziku geofizike Sanja Panovska.
Bilo je potrebno 250 godina da se Lašampov preokret dogodi i ostao je u neobičnoj orijentaciji oko 440 godina. Najviše, Zemljino magnetno polje je možda ostalo na 25 procenata svoje trenutne snage dok se severni polaritet pomerao ka jugu.
Nedavne anomalije magnetnog polja poput slabljenja iznad Atlantskog okeana dovele su do pitanja o predstojećem preokretu danas, ali nedavna istraživanja sugerišu da ove anomalije nisu nužno povezane sa događajima koji se okreću.
Južnoatlantska anomalija, međutim, izlaže satelite u tom području većim nivoima radijacije.
Od 2013. godine, ESA-ino sazvežđe Svarm meri magnetne signale iz Zemljinog jezgra, plašta, kore, okeana, jonosfere i magnetosfere kako bismo bolje razumeli geomagnetno polje naše planete i predvideli njegove fluktuacije.