Samoproglašena entuzijasta brazilsko-italijanske saradnje, istraživačica Laura Bolonjezi stvorila je zajedničku laboratoriju B2AlzD2 na Odseku za farmaciju i biotehnologiju Univerziteta u Bolonji (UNIBO), prvu zajedničku laboratoriju Brazila i Bolonje posvećenu razvoju novih lekova za lečenje Alchajmerove bolesti. Među partnerima su naučnici sa četiri brazilska univerziteta: Federalnog univerziteta u Rio de Žaneiru (UFRJ), Univerziteta Brazilije (UnB), Univerziteta u Sao Paulu (USP Ribeirao Preto) i Federalnog univerziteta Minas Žerais (UFMG).
Jedan od tekućih projekata laboratorije je da identifikuje jedinjenja sa potencijalom za razvoj lekova u industrijskom otpadu, posebno u tečnosti ljuske indijskog oraha (CNL), prirodnom ulju koje se smatra nusproizvodom industrijske prerade indijskih oraščića, sa visok sadržaj fenolnih jedinjenja.
Bolonjezi je u utorak (15. oktobra) predstavio pravac istraživanja i principe koji vode rad grupe u panel diskusiji o zdravlju i životnoj sredini koja je bila deo programa FAPESP nedelje u Italiji.
„Moramo da integrišemo koncept održivosti u potragu za bioaktivnim molekulima. Ovo mora biti ključna reč“, rekla je Bolonjezi u svojoj prezentaciji. „Ako prihvatimo otpad kao sirovinu za razvoj lekova, proizvodi koji su rezultat istraživanja biće sami po sebi održivi.
Rad grupe takođe ima pristup jednog zdravlja, rekao je Bolonjezi. Zamišljen na prelazu vekova, ovaj koncept se odnosi na integrisani pristup koji prepoznaje vezu između zdravlja ljudi, životinja, biljaka i životne sredine.
„To je holistička vizija u koju moraju biti uključeni svi koji su uključeni. Verujemo da nije dovoljno samo pronaći novi lek koji je moćan i biodostupan. Takođe mora biti dostupan ljudima kojima je potreban. U slučaju Chagasove bolesti, za Na primer, više od 90% pogođenih pacijenata nema pristup lečenju, iako žive u tri velike ekonomije [Brazil, Argentina i Meksiko]“, primetila je ona.
Još jedna briga B2AlzD2 zajedničke laboratorije, rekao je Bolonjezi, jeste da integriše principe zelene hemije u svoj cevovod za razvoj lekova.
Luiz Karlos Dijas, profesor na Državnom univerzitetu Kampinas (UNICAMP), bio je još jedan član panela. On je predstavio rad međunarodnog konzorcijuma stvorenog da podrži potragu za novim lekovima protiv Chagasove bolesti i malarije. Inicijativa okuplja UNICAMP, USP i dve neprofitne organizacije: Inicijativu za lekove za zanemarene bolesti (DNDi) i Preduzeće za lekove za malariju (MMV).
„Naš rad se dotiče nekoliko SDG-a [Ciljevi održivog razvoja Agende 2030], a njegov centralni cilj je smanjenje vremena potrebnog za otkrivanje droga“, rekao je on.
Dias je objasnio agenciji FAPESP da konzorcijum dobija informacije od DNDi i MMV o strukturi molekula koje treba proučavati, a svi oni nisu patentirani. „Mi sintetišemo supstance u UNICAMP-u, prečišćavamo ih i šaljemo u različite brazilske laboratorije u mreži da se testiraju protiv parazita. Za one koji pokazuju antiparazitsku aktivnost, razvijamo analogne molekule sa manjim modifikacijama kako bismo pokušali da povećamo potenciju, stabilnost i bezbednost Tek nakon mnogih in vitro testova prešli smo na testiranje na životinjama. Naš izazov je da razvijemo održivo jedinjenje za kliničko ispitivanje.
Na početku projekta, rekao je on, cela ova faza pretkliničkog testiranja obavljena je van Brazila jer nije bilo instaliranih kapaciteta u zemlji.
„Danas radimo čitav niz testova, primarni i sekundarni parazitološki deo. Stekli smo kompetenciju koju nismo imali jer zemlja nikada nije ulagala u otkrivanje i razvoj lekova. Izgradili smo mrežu sa raznim partnerima. sa iskustvom u različitim oblastima“, prokomentarisao je on.
Dias odražava da su izazovi grupe veliki i da su ciljevi ambiciozni: razviti jeftine lekove koji su dovoljno bezbedni da ih koriste deca i trudnice, koje su među glavnim populacijama pogođenim ovim zanemarenim bolestima.
U slučaju malarije, postoji dodatni izazov: lečenje mora biti jedna doza, koja se uzima oralno. „Plazmodijum vrlo brzo stiče otpornost. Potreban nam je lek koji može da ga eliminiše za deset dana, sa jednom dozom, da bismo zaobišli taj problem“, rekao je on.
Na panelu je takođe učestvovala Monika Krika, istraživač na UNIBO-ovom Odeljenju za medicinske i hirurške nauke koja razvija opremu za dijagnostikovanje infekcija. Jedan od ciljeva njene grupe je da razvije sistem nadzora za otkrivanje Candida auris, supergljivice koja je otporna na nekoliko klasa lekova i sposobna da izazove ozbiljne infekcije.
Ona je rekla da se patogen proširio širom Italije tokom pandemije COVID-19, fenomena koji je primećen i u Brazilu. „Pokušavamo da primenimo sistem nadzora kako bismo ograničili njegovo širenje“, rekla je ona.
Na temu otpornosti na antimikrobne lekove govorila je i Ana Kristina Gales, profesorka na Federalnom univerzitetu u Sao Paulu (UNIFESP) i zamenica koordinatora Instituta za antimikrobnu rezistenciju u Sao Paulu (ARIES projekat).
U panelu je učestvovao i Karmino Antonio de Souza, profesor na UNICAMP-u, potpredsednik FAPESP-a i jedan od osnivača Italijansko-brazilskog udruženja hematologije (AIBE), čiji je cilj da promoviše integraciju hematoloških usluga u obe zemlje kroz razmenu. zdravstvenih radnika i razvoj kliničkih i laboratorijskih protokola od zajedničkog interesa.
